Da li ste preoštri prema sebi?

Da li ste preoštri prema sebi
 Ovo je veoma važan tekst za mene, a trebalo bi da bude i za Vas. Pitanje u naslovu krije jednu od mojih novogodišnih odluka za 2016. godinu, kao i nešto što ja sebi svakodnevno ponavljam. Kako prepoznati kod sebe bezrazložnu samokriitiku i zašto bi trebalo da “ublažite” taj pritisak koji sami sebi namećete? Evo kakvo je moje mišljenje.

Uzroci i posledice

Koji su uzroci Vašeg “preoštrog” ponašanja prema sebi? Svi imamo neke svoje standarde i ciljeve za svaki aspekt života. Neke priznajemo i poznati su nam, neke sprovodimo nesvesno. Često ih formiramo više u skladu sa drugima nego sa sobom. Imamo idole, ljude za koje mislimo da su fenomenalni. Ugledamo se na njih. Težimo njihovom načinu života. Na tom putu ka savršenstvu, naročito ako ste perfekcionista, uvek bili dobro dete/dobar đak, ako ste uvek radili ono “šta je trebalo”, doći ćete u situaciju da nametnete sebi neke ciljeve koje možda nećete moći da ispunite. Ne zato što ne možete, već zato što na putu ka njihovom ispunjenju shvatite da oni nisu u skladu sa Vašom ličnošću i ne čine Vas. Ali tada je već kasno da se vratite nazad. A da li je?

Ne budite rob tuđih želja i očekivanja. Deluje logično, ali koliko puta dnevno se oglušite o ovaj jednostavni zahtev?

Ne zatvarajte sebe na mračno mesto samokritike

Kao posledica između postavljenih neodgovarajućih ciljeva sebi, može se javiti nezadovoljstvo, neraspoloženje, osećaj nemoći, pad samopoštovanja i samopouzdanja, bes… I na kraju: “svejednost”, da ne kažem ravnodušnost. Izgubite volju, ne ispunite svoj potencijal do kraja, i to sve zato što ste pogrešno izabrali svoj fokus.

Kako da prestanete?

Sada kad smo utvrdili da zaista jesmo preoštri prema sebi i pritiskamo sebe do granice pucanja (nekada), vreme je da vidimo kako da se toga oslobodimo. Prvi korak je obraćanje pažnje na situacije u kojima kritikujemo sebe. Bitno je da stanete na sekund i uvidite da li je samokritika na mestu ili se radi o nečemu što nije bitno/hitno a Vi se ponašate kao da jeste. Zato morate utvrditi prioritete.
Nekada nema potrebe za tolikim pritiskom
Oslobodite se

Udarite sebe po prstima” kada krenete sa drugima da se upoređujete, obavezno! Sve što radite, radite zbog sebe, i to bi trebalo da bude Vaš suštinski pokretač. Ponavljajte to sebi stalno.

U redu je raditi stvari svojm tempom (ovo mi je omiljeno). Organizujte se. Ako mislite da možete bolje, ne morate biti neprijatni prema sebi. Dajte sebi vremena, radite na povećanju produktivnosti i na poslovnom i “životnom” planu.

Budite uporni. Čak i kada se čini da ste najgori mogući, nastavite dalje, prisetite se svojih dobrih poteza i uspeha. Sigurno ih ima.

Zaključak

Ovo je bilo kratko i slatko. Nisam htela da dužim previše. Cilj je bio da skrenem pažnju i, kao i uvek, podstaknem na razmišljanje. Najvažnije je biti u harmoniji sa samim sobom, a na tome se ne radi dovoljno, čini mi se.

Nekada smo sami sebi najgori neprijatelj. Ne shvatite me pogrešno, uvek je dobro da sami sebe bodrite i motivišete, da zacrtate sebi ciljeve i hrlite ka njima, ali prvo naučite da oslušnete sebe i tako ćete znati da li Vam ide dobro, ili mučite sebe zbog nečega što Vam je nametnuto. Do cilja je nekad najbolje doći manjim, ali sigurnim koracima.

Napomena: Naglašavam da nisam psiholog, ni sociolog. Tekst je proizvod dosta razmišljanja, dosta razgovora i dosta rada na sebi.

Razmišljate li na ovu temu? Kakvi su Vaši zaključci?
Ukoliko vam je ovaj tekst bio interesantan podelite ga na vašim društvenimmrežama, ili pošaljite prijateljima, ako mislite da bi im ovaj tekst koristio. Hvala na čitanju.
Kristina Vuković

Pročitajte i ovo

Leave a Reply