Ovo nije običan putopis iz Beča

Ovo nije običan putopis iz Beča
Odlazak u Beč mi i nije bio na ovogodišnjoj listi želja za putovanje, moram priznati. Uprkos tome, rešila sam da iskoristim dobru ponudu i tamo proslavim Novu godinu. Šta sam radila, gde sam jela, šta sam obišla za 19 časova koliko sam provela u Beču, na jednom od svojih “brzinskih putovanja” saznajte u nastavku teksta!
Uvodna napomena: ovo je sve samo ne moj regularan putopis, ovo je nešto malo drugačije. Za počtak, rešila sam da vam pokažem više fotografija nego inače. Videćemo kako će vam se svideti.

Šta ćeš sama u Beču?

“Mama, idem u Beč za Novu godinu. Sama.”
(dug uzdah) “A teroristi, a emigranti, a zima?”
“Majko, ako mi je suđeno, strefiće me nečija saksija sa terase dok budem prolazila ispred zgrade.”

I time sam ja završila razgovor o tome zašto sama idem u obližnju nam Austriju. Iskreno rečeno, put nisam ni osetila. Noćnu vožnju sam manje – više prespavala, zadržavanje na granici minimalno, ja mlada i entuzijastična, sve prošlo super. 2 nova pečata u pasošu. Ja naravno došla kao žena na zadatku, znala sve gde ću da idem i šta da obiđem. Prijavila se za fakultativne izlete. Ovi iz Lavli Travel-a su bili dovoljno divni da nam daju i mapu Beča, koju sam ja koristila dok se nije raspala.

Eto, tako nekako je došlo do mog odlaska u Beč. Prošlo sve super, osećala se najbezbednije ikada. Ali sada da krenemo sa konkretnim stvarima! ( a pre toga malo bečke novogodišnje dekoracije)

Više o mojim prethodnim putovanjima za male pare, baš sa Lavli Travel-om, čitajte u ovom tekstu >> Jeftina putovanja – moja iskustva

Šta morate posetiti u Beču

U ovu evropsku metropolu stigla sam oko 8 ujutro, i prvo sam otišla u vođeni obilazak grada. Prvo smo autobusom obišli nekoliko krugova oko centra, da bolje steknemo utisak gde je šta (i to mi je kasnije dosta pomoglo), pa smo onda peške prošli kroz neke najvažnije ulice. Tom prilikom videla sam prošla pored nekoliko gradskih znamenitosti, od kojih su neke ostavile jak utisak na mene, pa vam ih ovde predstavljam.
Centar grada Beča
Centar grada

Prva građevina je katedrala Svetog Stefana koja mi se svidela zbog svoje fasade. Na žalost, nisam stigla da je obiđem iznutra jer se život isprečio i ja otišla dalje sa grupom. Građevina deluje dosta mračno zapravo. Uvek me je čudilo zašto imaju običaj te sakralne objekte da prave tako da izgubiš volju za životom kad ih vidiš, mada ne može se poreći da su veličanstveni. Samo malo jezivi, znate.

Na drugoj fotografiji možete videti zgradu Nacionalne biblioteke, koja je jedina građevina, osim Šenbruna, za koju sam ja znala da postoji u Beču. Stvarno mi se svidela, iako izgleda tako ozbiljno. Sviđa mi se što je građena tako u polukrug, a ne ravno.

Na trećoj fotografiji je poznati park grada Beča – Stadtpark, gde sam “pokupila” malo sunca i u sred zime, i čija se lepota vidi uprkos hladnoći i tome što i trava baš i nije najzelenija. Tu se zadesio i jedan ulični svirač sa harmonikom, pa je čitava atmosfera bila nekako radosna.

Neka gospoda u centru


Marija Terezija je bila poznata austrijska (i još koječija) carica iz loze Habzburg, udata za Franca Stefana, što je naravno bio brak iz političkih koristi. Ona je nasledila svog oca na prestolu i vladala tim prostorima, kao jedna snažna i opasna žena. Kažu i da je imala 160 kg, što uvek možete iskoristiti kao argument kada vam neko kaže da ste se ugojili. Ovo fotografija je nastala na trgu nazvanom po njoj.
Spomenik carici Mariji Tereziji

Ako nisam tačno predstavu imala šta treba da vidim u Beču, znala sam jedno: moram videti Šenbrun (imam tu neku ljubav prema dvorcima, iako nisam ljubitelj monarhije kao oblika državnog uređenja). Ulaz na ovo mestoj je paprenih 20 EUR, ali dobro, išla sam sad pa ko zna kad. Vredi dati taj novac. Od centra Beča se vozite oko 15 minuta i stižete do glavne kapije.

Na ogromnm imanju nalazi se palata, vrtovi i Glorijeta. Sama palata je služila kao letnjikovac carskoj porodici. Odmah da kažem da sam očekivala nešto malo drugačije. Poučena iskustvom iz posete Versaju, koju sam opisala u jednom od svojih ranijih putopisa, i od ove carske građevine očekivala sam kič i preterivanje. Daleko od toga da se nije videlo da je sve skupo, ali enterijer je toliko sa stilom urađen, da bih mogla sebe lako zamisliti da živim tu. Vidi se tačno šta su Austrijanci, a šta kič – Francuzi ☺

Šenbrun mi se mnogo više svideo, jer je sve dozirano. Na žalost, enterijer nije bilo dozvoljeno fotografisati. Ja sam uplatila “Imperial” turu, sa kojom dobijete pristup oko 25 soba palate, i besplatni audio – vodič, koji vam priča istoriju svake prostorije kako kroz nju prolazite, i upoznaje vas sa navikama carske porodice. Bio je to dobar čas istorije,  a na kraju ture je i odlična prodavnica suvenira, gde sam i ja potrošila manju svotu.

Palata Šenbrun
Šenbrun
Iza građevine nalaze se divni vrtovi, kojima čak ni zima nije mnogo naškodila u lepoti, a poseban “delikates” je, po mom mišljenju, ipak Glorijeta (Gloriette). Ova građevina, za koju ja nisam sasvim ustanovila čemu je služila, nalazi se na uzvišenju iza Šenbruna, do nje se dolazi stazom koja ide toliko uzbrdo da izgubite dah, a odatle se pruža divan pogled na palatu i vrtove. Stigla sam tamo u doba zalaska sunca. Pogled je bio neponovljiv.
Glorijeta
Gloriette
Unutrašnjost Glorijete
Unutrašnjost Glorijete
Po povratku u centar grada, tražila sam idealno mesto gde da dočekam Novu 2017, budući da je na više trgova bilo pozornica sa raznim izvođačima. Desilo se da sam u autobusu čula muziku koja je dolazila sa trga u blizini zgrade parlamenta, pa sam rešila da se tamo zaputim.
Zgrada parlamenta, sa neizbežnom boginjom Atinom
Trg na kome sam provela narednih 6-8 časova, a nije mi čak ni bilo dosadno, zove se Rathausplatz i nalazi se blizu zgrade parlamenta, a neposredno ispred gradske većnice (Rathaus). Najpre da kažem nešto o samoj zgradi. U pitanju je građevina urađena, čini mi se, u nekom malo gotičkom stilu, dakle detalji na fasadi su sjajni, iako deluje malo mračno. Veličanstvena je. Oko nje su se, na ostatku trga, nalazili pozornica i dosta tezgi sa pićem i hranom. Novu godinu sam dočekala uz tonove Bečkog valcera i vatromet, nakon čega sam se uputila ka stajalištu našeg autobusa, čekao me je put u otadžbinu.
Rathaus – gradska većnica
 
Ne znate šta da ponesete na putovanje? Pročitajte ovo >> Bez čega ne krećem na putovanje?

Šta morate probati dok ste u Beču

Čim sam rezervisala ovo putovanje rekla sam sebi: ja se ne vraćam iz Beča, a da ne probam famoznu Saher (Sacher) tortu! Kod vodiča sam se raspitala gde se nalazi kafe u okviru Saher hotela, gde služe ovu poslasticu, koja je postala obeležje ovog grada. Lako sam pronašla traženo mesto, i nakon manjeg čekanja, dobila sam svoje mesto.
Die Original Sacher Torte služi se uz malo šlaga, i verujem da će zadovoljiti svačije potrebe za slatkim, i sve to u posebnom, starinskom ambijentu ovog kafea. Za parče ove torte platićete 6,5 EUR, a osoblje je jako kulturno i ljubazno. Na ulazu ostavljate svoju garderobu, tako da možete neoptrerećeno da uživate u svojoj torti.
Kafe Saher
Sacher Cafe
Sledeće šta sam probala su perece i stari bečki punč. Jako sam patila što nisam probala bavarske perece kada sam bila u Minhenu (čitajte taj putopis OVDE), pa sam čvrsto rešila da ih probam sada. Ovu ogromnu perecu sa slike sam jela za 3 obroka, stvarno je bila izdašna, sa cenom od 4 EUR na Rathausplatz-u.
Punč je izgleda hit u zimskom periodu u Beču, kao kod nas kuvano vino, pa budući da su svi išli sa šoljama punim vrućeg napitka, i ja sam morala da probam. Radi se naravno o alkoholnom piću, zapravo nekoj vrućoj mešavini, poprilično slaboj, ali prijatnoj. Nisam ustanovila šta sve ima unutra, a cena je bila 4 EUR.
Perece i punč
Šta se jede i pije u Austriji
 
Volite da čitate o hrani? Šta mislite o ovome >> Putopis na moj način: Ukusi Istre

Utisci i zaključci

Želim da vam preporučim da posetite prestonicu Austrije, ako već niste. Mene je ovaj grad baš iznenadio prijatno, iako nisam mnogo očekivala od njega. Tu sam se zaista osetila kao kod svoje kuće, nekako slično kao i u Berlinu, o čemu sam pisala u jednom od svojim prethodnih putopisa. Zaista bih mogla da živim ovde, nekako mi se čini da sam se za jedan dan baš uklopila. Snalaženje po gradu nije teško, mada sam ja bila u centru grada, nisam previše išla okolo.
Sa puta sam naravno donela neke suvenire: nezaobilazne Mocart kugle, koje do sada nisam probala, i još neke stvari koje će me podsećati na ovaj kratak put. Naravno, tu je i preko 100 fotografija i nekoliko snimaka, da se podsetim kako mi je bilo.
Napomena: ovaj tekst nije sponzorisan, sva mišljenja su moja lična.
Suveniri iz Beča
Ništa bez suvenira

 

Ako ste već bili u Beču, podelite svoje utiske u komentaru. Ako niste bili, pišite mi šta vam se najviše svidelo u ovom tekstu, od znamenitosti.

Ako vam se ovaj tekst svideo ili ako volite putovanja, podelite ovaj tekst na svojim društvenim mrežama, ili ga pošaljite nekom svom prijatelju koji voli da putuje. Možda baš Beč bude njegova sledeća destinacija!
Kristina Vuković

Pročitajte i ovo

4 Replies to “Ovo nije običan putopis iz Beča”

  1. Kristina baš si lepo opisala Beč čak i meni koja ga obožavam i koja idem tamo redovno. Osim tog zagolicala si me ovim tvojim kratkim putovanjima, i mislim da ć da razmislim da krenem tvojim stopama jer, obožavam da putujem 😉

  2. E pa drago mi je da Vam se svideo moj mali putopis! Hvala na komplimentu. Obavezno idite i Vi na neko "blic putovanje". Odlično je promeniti sredinu!

  3. Ja sam bila u Beču nedelju dana pre Nove godine. Bila sam prvi put i stvarno se oduševila, divan je grad. Ja sam bila dva dana, pa sam uspela da posetim i palatu Belvedere, što bih ti definitivno preporučila da posetiš ako ikad opet budeš išla u Beč. 🙂

  4. Hvala na preporuci! Da znaš da već razmatram kada opet da idem, mada nemam običaj da idem u isti grad 2 puta, dok ne posetim ostale gradove sa liste 🙂 Belvedere mi je na spisku i još neke stvari, koje sada nisam stigla da obiđem.

Leave a Reply