Vaša najveća konkurencija ste vi

Vaša najveća konkurencija ste vi

Već neko vreme razmišljam na temu upoređivanja sebe sa drugima. Da li treba da budem kao oni? Da li su bolji od mene? Ko treba da bude moja konkurencija? Odgovor sam potražila u sebi. Evo šta sam zaključila.

 

Zašto se upoređujemo sa drugima?

 

Odmah da kažem, nemam odgovor na ovo pitanje, ali najlakše je okriviti naše roditelje. Zašto je Milica bolje uradila kontrolni od tebe? Zašto ne možeš da budeš miran dečak kao Nikola? Zbog čega si to uradio ovako, a ne onako? Zašto si dobio 9, a ne 10 kao ona tvoja koleginica? Zašto nisi dobio bolje plaćen posao? Ivana je rodila dete, kada ti planiraš? I još mnogo, mnogo priča i pitanja koji su nam svima poznati. Sve je to pogrešno. Ne kaže se džabe da niko ne može da upropasti dete kao roditelj.

Onda nije ni čudo što, po definiciji, upoređujemo sebe sa drugim u svakom aspektu života. Kada sam razmislila malo bolje na ovu temu, zapitala sam se kako uopšte možemo da se upoređujemo, ako nam “pozadine” nisu iste? Nismo potekli iz istih porodica, nismo imali iste uslove za učenje i za rad, nismo raspolagali sa istom količinom novca. Mi jednostavno nismo iste osobe.

Nemaju sva deca isti tempo učenja
Nemaju sva deca isti tempo rada i učenja

 

Ko treba da bude moja konkurencija?

 

Godinama unazad veći mam jedno isto mišljenje na temu konkurencije, baš zbog svega onog navedenog u prethodnom odeljku. Za sebe smatram da nemam konkurenciju. Ne zbog toga što sam ja nešto sencacionalna, niti bilo šta slično. Ne. To je upravo zbog  toga što msilim da nema osnova za poređenje sa drugim ljudima. Njihovi životi su drugačiji od mog, i njih čine srećnima neke druge stvari.

Nekada nam je teško da prihvatimo svoje slabosti i mane, kao i činjenicu da smo mi samo ljudi od krvi, mesa i emocija, a ne roboti. Imamo svoje uspone i padove. Imamo smeh i imamo suze. Imamo srce. Na tu temu govore moji tekstovi “Zašto treba prihvatiti svoje nedostatke?” i “Da li ste preoštri prema sebi?“. Preporučujem vam da ih malo pročešljate.

Ko mi je konkurencija?
Ko mi je konkurencija?

Dolazim do zaključka da je u redu da se poredim samo sa sobom iz nekog drugog perioda. Zar ne vidite? Za vas treba da bude važno samo da li ste vi zadovoljni sobom. Mišljenje drugih, njihove kritike i savete treba uvek uzeti sa rezervom, jer kada ste vi u pitanju, vi najbolje znate. Niko ne zna kako je vama, i ne treba da se meša. Zato nemojte sebi nametati taj jaram poređenja sa drugima. Vi niste oni i oni nisu vi. Na svu sreću.

 

Zaključak

Nisam htela mnogo da tupim u ovom tekstu, već samo da prenesem poruku, i neke misli do kojih sam došla ovih meseci. Nekada mi se čini da sami sebe najviše optrećujemo. U suštini, nadam se da izvukli nešto korisno iz svega ovoga. Ako sam vas imalo podstakla na razmišljanje, moj cilj je ispunjen.

Kao i uvek, želela bih da čujem vaše mišljenje na ovu temu. Slobodno mi pišite u komentaru. Ne ujedam. 🙂

Ako vam se svideo ovaj tekst, podelite ga i sa drugima, na društvenim mrežama. Možete ga i poslati nekome kome mislite da će poslužiti. Hvala na čitanju.

Kristina Vuković

Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta i zaljubljenik u digitalni marketing. Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Dobrodošli na moj mali blog.

Pročitajte i ovo

2 Replies to “Vaša najveća konkurencija ste vi”

  1. Vesna Ždrnja says: Reply

    Nažalost, sve više pišemo, sve manje čitamo. Tekst je interesantan. Meni je zanimljiva misao da ne treba sebe porediti sa drugima, mada smatram da je konkurencija dobra, i da je zanimljivo pogledati kakvi smo bili i kakvi smo sada. mada, opet smatram da se čovek u osnovi ne menja mnogo. Šerujem i pozdravljam.

    1. Hvala Vesna! Slažem se da je konkurencija dobra, ili pre da kažem “takmičarski duh”, ali ne kada sami sebe izjedamo time. Ljudi se ne menjaju, ali uče. Možda možemo da naučimo nešto sami od sebe. 🙂 Hvala na komentaru, pozdrav 🙂

Leave a Reply