Svi večito traže od nas da imamo razumevanja i strpljenja, ali nekad to jednostavno nije opravdano. Šta kada nam pukne film? Evo kako ja shvatam ljude koji previše iskušavaju moje strpljenje.
Tolerancija – šta je to?
“Kad je hladno bodljikavo prase traži drugu bodljkavu prasad da leže zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. Ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije ni dobro kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad muče dok ne nađu neko dobro rastojanje: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje se zove lepo ponašanje. To je TOLERANCIJA: da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom; da i meni i tebi bude dobro.“
 |
| Odakle mi strpljenja? |
Neko vreme se već pitam kada je to postalo u redu da te neko koristi/zloupotrebljava/šta god, i konstantno da ispada pametniji/bolji od tebe jer si ti suviše fin da odgovoriš i začepiš tom izmetu u ljudskom obliku usta već jednom.
Fascinatni su mi ti ljudi. Svi ih poznajemo: jaki kompleksi, misle da su najbolji, šale se (uglavnom vrlo grubo) na tuđ račun. Kada, pak, njima nešto dobacite, budu izuzetno neprijatni i ne shvataju poentu. Sujetni. Druže se samo sa osobama “manje vrednim” od njih, kako bi konstantno mogli da ih verbalno tlače. I potcenju. Postavlja se pitanje: dokle to trpeti i zašto? Dokle ta tolerancija treba da ide?
 |
| Nekad mi prosto dođe da eksplodiram |
Da se razumemo, tolerancija je super stvar. Ne pričam o onoj normalnoj dozi tolerancija koja ti treba da preguraš dan. I tebi i drugima. Nego baš o onom rezervoaru tolerancije koji poseduješ samo za takvu jednu osobu.
Često takve individue znaju da ti se predstavljaju kao prijatelji. Nekad to i jesu. Ali sve dok si gori od njih. Čim se pokaže da si bolji u nekom aspektu, nešto u njima vrisne, oni se uzjogune, njihov maleni karakter se naduva (kao ona riba znate) i oni puknu i počnu da ti pljuju tvoj rad i trud. Da govore da ne valjaš. Da te ponižavaju.
Ali ni do čega od toga ne mora da dođe ako ti pobegneš od ovog skota čim počne da pokazuje ove osobine.
 |
| Riba mehur (Izvor: Google images) |
Zaključak
Nekad pišem o pojavama koje me razbesne. I sama sam se 100 puta našla u situaciji da osetim da sam previše tolerantna, i da određena osoba, pa makar bila i član uže familije, nije zaslužila moje strpljenje. Niti poštovanje, kad smo već kod toga.
Nadam se da se još neko pronašao u ovom tekstu. Kao i uvek, napominjem da ja nisam psiholog niti sociolog, sva mišljenja su bazirana na ličnom iskustvu.
Ako vam se ovaj tekst svideo, volela bih da ga podelite na društvenim mrežama, kako bi ovo pitanje i tema došli do što više ljudi. Hvala na čitanju.
Jako lijepo napisano.Svaka čast,ovo kada čitam kao da sam ja pisala. Na žalost uvijek je bilo takvih osoba i uvijek će ih biti. Ali zato neka su nam primjer da ne postanemo sami kao oni. Zašto biti nekome zavidan,ljubomoran ako je uspješniji itd. Ako je netko iskren prema nama samima i mi sami prema određenim osobama biti će nam drago kada je u nećemu napredniji ili obrnuto. Kada nam je iskreno do nekoga stalo uz tu smo osobu i u usponima i padovima,dok zavidne duše jedva dočekaju kada nekome krene naopako. Od takvih se najbolje maknuti na vrijeme. Sve u svemu prekrasno opisano! 😉 Pozdravčić!!!!
Hvala najlepše na komentaru, uvek je dobro čuti tuđe mišljenje. 🙂 Najbolje je proceniti dobro koga puštaš u svoj život i na vreme preseći kad se pokažu neke loše osobine 😀
I drugi put.Upotpunosti se slažem sa tobom. Bolje spriječiti nego lječiti. 😉 🙂
Ljudi svoje ponasanje formiraju uglavnom na osnovu vasptanja ili licnog osecaja, tj. na osnovu nekih kompleksa, problema. Zbog toga ne dozvoljavam da m tudji komentari dotaknu, formiram sopstveno misljenje