5 lekcija kojima me je naučio karantin

Pre nego što moj život postane 100% ono što zovu “Novo normalno”, i pre nego što sasvim se sasvim uklopim u svakodnevicu, želim da se osvrnem na prošlih nekoliko meseci. Pandemija korona virusa (COVID-19) nas je sve nečemu naučila. Bar neko je otkrio nešto novo o sebi, a ja nisam izuzetak. Neka ovaj tekst bude bukmarker na stranici o ovom virusu, a u nastavku pročitajte čemu me je to naučio karantin.

Neke od ovih mojih zaključaka, koji prete da postanu postulati mog života u budućnosti, se međusobno prožimaju. Međutim, to mi i ne smeta. Važno je samo da sam uvidela neke važne stvari u vezi sa mojim radom, produktivnošću i udobnosti, što bi moglo biti i vama korisno da pročitate.

Napomena: ovaj tekst je namenjen čak i onima koji nisu radili od kuće, jer je primenljivo na generalan rad i život, u zavisnosti od toga u kojoj oblasti radite. Shvatam da neko nije imao privilegiju rada od kuće i morao je da se izlaže opasnosti, i to cenim, samo ovde delim neka svoja iskustva koja su takva kakva su.

#1 Dobra organizacija je suština

Nakon toliko godina isprobavanja raznih tehnika za organizovanje, i upravljanje vremenom, spoznala sam koliko ona može da bude nosilac produktivnosti, pa čak i celokupnog nečijeg biznisa. Sve one godine planiranja su se isplatile, pa kada je nastupio ovaj kritičan period, a ja ostala u svom poslovnom “neobranom grožđu” rada remote (na daljinu), sakupila sam sve svoje planere, markere i kalendare i krenula u akciju.

Moj razrađen sistem za planiranje još više je bio od pomoći u situaciji kada nam je svi pažnja bila na sve strane, prioriteti negde iza maske za jednokratnu upotrebu, a kolege tamo negde u raznim krajevima države. 

Ovaj sistem je obuhvatao:

1. Nedeljni stoni planer – popunjavala sam ga nedeljom uveče ili ponedeljkom ujutro glavnim obavezama određenim za tu sedmicu, raspoređenim po danima.
2. Poslovni planer – popunjavala sam ga svakog radnog dana obavezama za naredni dan, ili na sam datum dodavala neku obavezu koja iskrsne. Uglavnom za poslovni planer koristim deblje, ukoričene sveske ili klasičan rokovnik.
3. Google Calendar – u njega sam beležila podsetnike za neke obaveze koje su vremenski ogrančene/imaju rok/moraju biti realizovane na određeni dan u određeno vreme. 
4. “Lepljivce” – tako ja zovem “stickey notes” blokčiće sa lepljivim papirićima, koji su mi pomagali da izdvojim neku obavezu u planeru ili da ubacim neki spisak ili slično.

Tokom svog dosadašnjeg poslovnog života promenila sam nekoliko firmi i freelance klijenata i uvek sam imala isti tip poslovnog planera. Za mene ovaj sistem funkcioniše odlično, čak i sa nekim dodacima koji su bili specifični za karantin, a koje sam nastavila da koristim i kasnije.

Moj način organizovanja pomogao mi je da budem u toku sa obavezama, rokovima i idejama koje sam imala u ovom periodu. I to mi je baš pomoglo tokom rada od kuće.

#2 Poslovni i lični život moraju biti odvojeni 

Ovo sam naučila tokom karantina, kada sam bila prinuđena da 100% radim od kuće, ali je primenljivo na svaku drugu životnu priliku. Kao neko čiji posao podrazumeva gotovo konstantno digitalno prisustvo i komunikaciju, teško sam odvajala privatno i poslovno vreme. Moj posao se često nastavljao i posle radnih sati, više mojom odlukom nego što mi je to bilo nametnuto. Mislila sam da ako radim više, manje ću obaveza/stresa imati sutradan, ali često nije bilo tako. 

Situaciju je naročito otežalo to što nisam imala zvaničan “prelaz” iz kancelarije do kuće, pa je nekad moj rad zauzimao moj ceo dan. Kada sam primetila da ovo izmiče kontroli, znala sam da moram da napravim veštački taj neki presek posla. 

U normalnim uslovima, znala sam da je moj radni dan gotov kada izađem iz kancelarije i uputim se na stanicu gradskog prevoza da se odvezem kući. S obzirom na to da toga sada nije bilo, ja sam kraj radnog dana obeležavala tako što svoj službeni laptop spakujem u torbu i odnesem u drugu sobu, zajedno sa poslovnim planerom, a ja uzmem malo da igram igricu ili nešto slično. Time sam ozvaničila početak slobodnog vremena.

Iako nisam mogla nigde da odem, niti sam imala šta specijalno da radim, svejedno nisam želela da me posao toliko preokupira. Koliko god da je posao važan i koliko god da vam on donosi novac, ne možete konstantno raditi. Ukoliko imate više poslova, nađite bar 1/2h dnevno da se posvetite sebi. Mali restart nam je svima preko potreban.

#3 Mogu da budem potpuno operativna od kuće

Kaoš to sam već ranije rekla, moj posao je prilično digitalan, što znači da može da se 100% radi od kuće. S obzirom na to da sam čak u 2 perioda života radila kao freelancer, rad od kuće mi nije stran i imam jedan tekst posvećen samo tome. Međutim, ovo je bilo nešto skroz drugo. Ovoga puta sam radila u firmi od kuće, na daljinu, što potrazumeva potpuno drugačiju organizaciju vremena.

Uz pomoć moj “alata” za organizovanje, kao i uz upotrebu raznih drugih programa, moj rad na daljinu je bio potpuno efikasan. Evo nekih od alata koje smo koristili mi u timu:

1. Zoom – za sastanke sa klijentima
2. Slack – za video pozive u okviru tima i za internu komunikaciju
3. Asana – za upravljanje projektima

Znam da neki i nisu baš najbolji u radu na daljinu, ali ja nisam imala previše problema sa tim. Generalno sam dovoljno odgovorna, disciplinovana i motivisana da znam kad treba nešto da radim. Naravno, nisam uvek bila 100% produktivna, ali sam se trudila da uradim sve što je u mojoj moći. Štaviše, često sam imala više koncentracije i inspiracije za pojedine poslove, nego što ih nekada im u kancelariji.

Sa druge strane, ovakav način rada ipak mi nije najomiljeniji. Biram da budem u kancelariji, sa drugim kolegama, u prostoru koji je opremljen bržim internetom i uslovima koji su podređeni našem radu. 🙂

#4 Online kupovina nije bauk

Interesantno je da sam prilično digitalno orijentisana, a ipak sam imala ogromno nepoverenje u kupovinu online. Kada kažem “Kupovina online” mislim na onu pravu – sa poručivanjem bez kontakta sa ljudskim bićem i plaćanjem tako što se otvori korisnički nalog i unesu podaci o platnoj kartici. Kada jednom ode novac sa kartice gotovo je, nema nazad.

U ovom periodu malo sam se opustila – i u pogledu trošenja (što i nije dobro), i u pogledu načina na koje nabavljam stvari koje su mi potrebne, a da ne trošim vreme na obilazak prodavnica. Nešto sam kupila online, nešto sam samo poručila pa platila pouzećem. Svejedno, osetila sam velike benefite ovakvog načina kupovine, a verujem da su i drugi.

Šta sam to kupovala za vreme karantina:

• nekoliko knjiga sa sajtova raznih izdavača,
• Dolce Gusto aparat za kafu – toplo preporučujem,
• zaštitne maske, 
• nakit, 
• koricu i inserte za novi poslovni planer,
• hranu iz restorana.

Da se razumemo, ovo podrazumeva period od gotovo 2 meseca, tokom kojih nisam imala troškove za hranu na poslu, za mesečnu kartu i slično, pa sam nešto i uštedela. Ove kupovine nisu došle odjednom, nego su uglavnom bile planirane već duže vreme, pa su naišle dobre akcije, na primer u slučaju aparata za kafu i knjiga.

#5 Ne moram stalno negde da idem

Jako mi je teško palo da budem zatvorena u stanu, naročito po ovako lepom vremenu. Prihvatila sam situaciju takvu kakva je i učinila sve da mi boravak u domu bude što ispunjeniji, ali i korisniji, Privela sam kraju neke projekte koji su mi bili dosadni, a koje inače ne bih, kao što su redizajn bloga, završavanje čitanja čak nekoliko knjiga koje su mi se vukle godinama, sređivanje ormara i slično. 

Iako je zbog ove situacije otkazan moj put u Grčku koji je trebalo da se dogodi za Dan rada (1.maj), nisam želela da mnogo mislim na to. Biće valjda i drugih prilika. 

Generalno sam navikla da stalno idem negde, bilo na kafu u centar grada, ili na izlete u druge gradove i susedne države. Za vreme ovog perioda to ništa nisam mogla i pomalo sam se i odvikla tok konstantnog bežanja iz stana. Shvatila sam da se sa nekim obavezama moram suočiti, da bih nastavila dalje. Karantin me je tome naučio.

Ko bi rekao da će se sve ovo izdešavati! Nadam se da nas sve očekuje jedan malo mirniji period, i da smo svi iz ove situacije poneli neka nova znanja. Ponekad mi se čini da posle ovoga nikad više neće biti ništa isto, ili bar ja neću. Ovo nam je na neki način i pomoglo da se resetujemo, preispitamo prioritete i postanemo svesni dešavanja u svetu. Neki od nas su do ovog trenutka bili u emotivnom karantinu. Nadam se da je bar malo empatije rođeno u ovo doba krize. To ostaje da se vidi.

Još zanimljivih tekstova o sličnim temama:

• 3 najveće ubice koncentracije i kako ih se rešiti
• Kako povećati produktivnost rada – “Kradljivci vremena”
• Učenje online – efekti i isplativost
• Burn out sindrom – izgaranje kao način života
• Besplatna online edukacija – korisni sajtovi

Ono što želim da pročitam od vas je šta ste vi naučili za vreme ovog perioda, bez obzira na to da li ste radili od kuće ili ste se suočavali sa ovom situacijom na poslu. Pišite mi u komentaru!

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.