Burn out sindrom – izgaranje kao način života

Burn out sindrom - izgaranje kao način života

Kako postajem starija i zrelija, sve više osluškujem sebe i svoje potrebe, a manje se trudim da (bezuspešno) udovoljim ostalima. Dok nisam došla u tu fazu, preduzimala sam mnoge drastične korake kako bih ispunila tuđa nerealna očekivanja. Tek kasnije sam uvidela da me je baš to dovelo do toga da se kod mene ispolji burn out sindrom, odnosno sindrom izgaranja. O čemu se tačno radi i kako se ja nosim sa tim kroz vreme, čitajte u nastavku.

Šta je Burn out sindrom?

Burn out sindrom povezan je sa poslom i uglavnom se ne prenosi na druge apekte života. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, reč je sindromu koji dolazi kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu, kojim se ne upravlja na adekvatan način. 

Burn out sindrom, odnosno sindrom izgaranja, uključen je u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, prilikom njene 11 revizije na datum 28. maja 2019, sa akcentom da se ne radi o bolesti već o fenomenu u vezi sa radnim mestom.

U Japanu za ovaj isndrom koriste izraz “Kaloshi” što u prevodu znači smrt od umora na poslu.

Šta kažu stručnjaci

Ova pojava nije od skoro. Već sredinom 70-ih sprovedena su istraživanja na ovu temu, i objavljeni prvi naučni radovi. Termin je u upotrebu uveo psiholog Herbert Frojdenberger 1974. godine, koji je burn out sindrom definisao kao “Izumiranje motivacije ili podsticaja, naročito tamo gde nečija privrženosti ili odnos prema poslu ne daju željene rezultate.” 

On je pod ovom pojavom podrazumevao „Postepeni gubitak idealizma, energije, smisla i ciljeva koje često doživljavaju ljudi koji se profesionalno bave pomažućim profesijama, a što predstavlja neposrednu posledicu uslova u kojima rade, što se može sagledati kao odgovor pojedinaca na visok nivo hroničnog stresa u stručnim aktivnostima koji se praktično manifestuje u fizičkoj, emocionalnoj i mentalnoj iscrpljenosti” (Freudenberger, 1974).

Naziv sindroma preuzet je iz naziva romana Grejema Grina “Slučaj Burn out” iz 1961. Godine, u kojem glavni lik, po zanimanju arhitekta, napušta svoj posao i odlazi u džunglu. (Izvor: Pričajmo o tome)

Sindrom izgaranja – simptomi

Burn out sindrom nije samo umor od posla, ili posledica nedovoljno sna. Nemojte dozvoliti da iko umanjuje značaj stresa i pritiska koji osećate. Ukoliko kod sebe uočite simptome izgaranja, važno je da pokušate da ustanovite uzroke. Dajte sve od sebe da pronađete uzroke prekomernog stresa a poslu, i da ih ublažite – bar koliko je to u vašoj moći 

Vratimo se tipičnim simptomima sindroma izgaranja. Najčešće su to:

  • Hronični umor i fizička i emocionalna iscrpljenost: non-stop ste umorni, budite se umorni čak i kada odete ranije na spavanje, manje ste aktivni nego inače, usporeni ste ili vam je potrebno više vremena da se ujutro spremite za posao.
  • Cinizam i ravodušnost: brže se razljutite i imate manje strpljenja nego inače, otkazujete viđenja ili aktivnosti kojima ste se nekada radovali.
  • Manjak želje za samoostvarivajem i osećaj neefikasnosti na poslu: čini vam se da ništa što uradite na poslu nema efekta ni smisla, teško povezujete svakodnevne zadatke sa glavnim ciljem, čini vam se da ima više posla nego inače, preplavljeni ste odgovornostima koja su vam pripisane u toj meri da ne želite da uradite ništa.

(Izvor: RescueTime)

Ovi simptomi su ponekad praćeni i padom imuniteta, a treba imati na umu i da se simptomi mogu razlikovati od osobe do osobe. Ukoliko kod sebe primetite ove pokazatelje, to ne znači da ste slaba osoba jer ste potpali pod uticaj izgaranja. Burn out je karakterističan problem današenjeg vremena i pristupite mu posvećeno.

5 faza Burn out sindroma

Sada kada znamo koji su simptomi sindroma izgaranja, važno je da znamo i faze kroz koje prolazi neko ko pati od ovog fenomena modernog doba. Evo koji su to stadijumi:

  1. Faza “medenog meseca” – momenat kada preuzimate novi zadatak ili projekat, pa počnete da osećate zadovoljstvo, motivaciju i nalet energije.
  2. Početak stresa – počinjete da primećujete da su neki dani “teži” nego ostali, a vaš optimizam sa početka počinje da varira.
  3. Hronični stres – promene u nivoima strasa, koji generalno biva sve češći, dok se simptomi jasnije pokazuju.
  4. Izgaranje – simptomi postaju kritični, i više ne možete da funkcionišete normalno.
  5. Konstantno stanje izgaranja – simptomi izgaranja se toliko “odomaće” u vašem životu, da postoji velika verovatnoća da pretrpite fizičke ili emocionalne probleme.
Odmor pre svega - napravite pauzu i odredite šta je bio izvor stresa
Odmor pre svega – napravite pauzu i odredite šta je bio izvor stresa

Kada se spomene burn out sindrom, najčešće se misli na fazu 4. Zato ću ovde izdvojiti njene tipične simptome:

  • promena ponašanja,
  • hronične glavobolje,
  • hronični bolovi u želucu ili problemi sa crevima,
  • kompletno zanemarivanje ličnih potreba,
  • želja da se isključite iz društvenih tokova, 
  • želja da se odselite daleko od posla, porodice i prijatelja,
  • nastavak ili povećanje eskapizma (bežanja od svakodnevice, realnosti)
  • razvijanje mentaliteta eskapizma,
  • osećaj prazine,
  • opsesija problemima na poslu i u životu,
  • pesimističan pogled na posao i život, 
  • intenzivranje fizičkih simptoma,
  • sumnja u sebe,
  • izolacija.

(Izvor: Calmer)

Mogu da kažem da sam, za vreme svojih najvećih burn out-a, iskusila 12/14 ovih simptoma. Kako sam se ja nosila sa tim? Upravo o tome pišem u sledećoj sekciji.

Kako sam se ja borila sa Burn out-om

S obzirom na prirodu mog posla koja podrazumeva konstantnu edukaciju i testiranje inovacija, rad sa različitim klijentima, dobru organizaciju vremena i rad u timu, a i s obzirom na moju želju da obavljam svoj posao što kvalitetnije i produktivnije, bilo je samo pitanje kad će moj stres potpuno otići van svog uobičajenog nivoa.

Situacija je naročito postala kritična kada sam bila u periodu između poslova, kada sam radila od kuće i nisam uspevala da napravim taj balans između rada i ličnog života, pomalo se plašeći (bez stvare potrebe) za svoju egzistenciju.

Postala sam bezvoljna, slabo produktivna, trebalo mi je mnogo vremena za najjednostavnije zadatke. Nije mi se razgovaralo, osećala sam se prazno i nije mi bilo ni do čega. Posao sam obavljala na vreme, ali je od mene zahtevao duplo više truda.

Moj oblik eskapizma bila su putovanja, kao i čitanje knjiga. Kasnije sam kod sebe uspela da prepoznam gotovo sve simptome faze 4 sindroma izgaranja, ali i da shvatim da to nije prvi put da mi se to dešava.

Na trećoj godini fakulteta, koja je ujedno bila i moja najbolje odrađena i najuspešnija, prvi put sam imala mini napad panike, pred kolokvijum. Od tada se to javljalo povremeno, ali je bilo dovoljno da preispitam svoj odnos prema obavezama, odgovornosti i očekivanjima koja sebi namećem, kao i tuđim primedbama na moj tempo ili način na koji radim stvari u vezi sa poslom i fakultetom.

Ako toga, u pokušaju da ograičim svoje preterano razmišljanje, rad i stres, ustanovila sam neku praksu kako da ne dođem do burn-out-a sledeći put. Ta praksa obuhvata 3 stvari:

  1. organizaciju obaveza i zadataka 
  2. restart
  3. restrukturiranje obaveza sa akcentom na određivanje prioriteta

Pod organizacijom podrazumevam stavljanje u planer i moj Google kalendar svih, pa i najsitnijih obaveza na koje sam se obavezala. Cilj ove faze je da se nešto ne zaboravi. U ovoj fazi ne preuzimam nove obaveze dok ove ne raščistim

Pod restartom podrazumevam neku radnju koja će napraviti presek u mojim obavezama i stresnom periodu. Cilj ove faze je da se na kratko skrene pažnja sa kritične aktivnosti, ali ne toliko da izgubite kontakt sa realnošću i ne uradite ništa. U ovoj fazi ja obično odem na kafu, na manikir, čitam knjigu, odem da prošetam po gradu ili odem na izlet van grada. 

Kada je reč o restrukturiranju mojih obaveza, pod tim podrazumevam određivanje priroiteta među obavezama, rangiranje ostalih obaveza, raspoređivanje obaveza time blocking tehnikom i polako prelaženje u realizaciju. CIlj ove faze je da realizujete što više obaveza koja su se nakupile, pa da zatim “raščišćavate” vaš kalendar. U ovoj fazi realizujem, ma koliko mi to mrsko bilo.

Nadam se da će vam ovaj tekst malo skrenuti pažnju na ovaj problem i uspeti da vidite simptome burn out-a na vreme i zastanete. Ponekad je jako važno stati, odmoriti, revidirati načinjene korake, pa tek onda krenuti dalje.

Osobama koje mnogo rade ponekad sam taj rad i zauzetost postanu zona komfora, pa za njih stati znnači izgubiti. Život i rad su mogo više od toga. Koliko god da je potrebno da sebi obezbedimo egzistenciju, nema smisla ovakav tempo nastavljati u nedogled. To kažem iz ličnog iskustva.

Da li vi mislite da se iskusili burn out sindrom, odnosno izgaranje od posla i kako ste se sa time izborili? Pišite u komentaru!

Još korisnih tekstova:

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Follow:
Kristina Vuković
Kristina Vuković

Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.

Find me on: Web | Twitter | Instagram | Facebook

Share:
Ja nisam psiholog. Ovaj tekst nije pisan od strane stručnog lica. Tekst je pisan isključivo na osnovu ličnog iskustva. Da li mislim da sam kompetentna da govorim o ovome? Oh, rekla bih da jesam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Close Me
Looking for Something?
Search:
Post Categories: