Kako sam dublje “kopala” po različitim materijalima iz oblasti ličnog razvoja, tako sam dobijala odgovore na mnoga pitanja koja su me mučila. Neka moja raspoloženja i osećanja konačno su dobila svoje ime, definiciju i mesto u mojoj strategiji za formiranje bolje mene. Tako sam stigla i do ovog pojma o kojem sada pišem. Sindrom uljeza može biti mali osećaj koji nagriza vaše samopouzdanje i hrani se vašim nesigurnostima. O čemu je tačno reč? Pročitajte u nastavku.
Šta je sindrom uljeza (Impostor sindrom)
Impostor sindrom, odnosno na sprskom poznat kao sindrom uljeza, ili ređe – sindrom prevaranta, odnosi se na osećanje da niste zaslužili da budete tu gde jeste. Možemo na neki način to opisati kao osećanje nepripadanja, ali ne u smislu da ste predodređeni za neko drugo mesto i vreme, već da se nalazite među ljudima koji su mnogo bolji od vas.
“Sindrom uljeza predstavlja psihološki obrazac gde pojedinac sumnja u svoje uspehe i dostignuća, i ima uporan unutrašnji strah da bude otkriven kao “prevarant”.”
Izvor: paulineroseclanse.com
Termin su prvi put upotrebili klinički psiholozi Paulina R. Klans i Suzan A. Imes, 1978. godine i od tada on nosi ime po kojem ga i danas znamo. Ovaj svojevrsni fenomen ne spada u psihičke poremećaje, ali je veoma zanimljiv za istraživanje psihilozima širom sveta.
Insteresantno je da se ovaj sindrom javlja čak i kod veoma inteligentnih, uspešnih, karijerno ostvarenih ljudi, kao i kod poznatih ličnosti i zvezda. Ko bi rekao! Takođe, iako se na početku smatralo da žene imaju veću predispoziciju ka tome da pate od ove “bojke”, ipak se došlo do zaključka da podjednake “šanse” imaju i mučkarci. (State.com)
Šta nam sindrom uljeza radi
Ukoliko niste sasvim sigurni da li patite od ovog “sindroma”, evo kako se on ispoljava:
- “Ja sam prevarant” – osoba koja pati od sindroma uljeza misli da će jednog dana svi njeni uspesi biti neutralisani, jer će ljudi shvatiti da ništa od toga nije zasluženo.
- “Imao sam sreće” – u nastojanju da umanje značaj svog uspeha i veličinu svog talenta, ljudi koji pate od simptoma uljeza često svoja postignuća objašnjavaju “srećom” i slučajnošću.
- “Nije to ništa posebno” – iako isprva deluje da je reč o lažnoj skromnosti, ovi ljudi izistinski veruju u to što kažu i ne umeju da prihvate kompliment.
Izvor i više informacija na: beleske.com
SIndrom uljeza nagriza naše samopouzdanje i čini nas posebno osetljivim kada treba da započnemo nešto novo. Tada mogu da nas muče misli da ako smo nekada u prošlosti uspeli sve da “prevarimo” i postignemo uspeh “slučajno”, to se se sigurno ne može ponoviti. Kada se ipak to “dogodi” opet, a vi najnormalnije realizujete neki posao ili projekat, nalazite opravdanje
“Sindrom uljeza – sada nam je teže nego ikada”
U istoimenom, sjajnom članku o sindromu uljeza koji sam pročitala na Forbs-ovom sajtu spominje se koliko je teško kada ste skloni osećanjima koje vam donosi Imposter sindrom, a živite u doba interneta i društvenih mreža. Vesti se mnogo brže prenose, osobe koje se kriju za svojih profila nalaze za shodno da komentarišu i izazivaju vas, a vaše samopouzdanje može još više da opadne.
Posebno neprijatna situacija je kada se već osećate kao uljez i podelite nešto na nekoj društvenoj mreži, a u u komentarima vas izazove osoba koja je dobro poznata u vašim krugovima, odnosno ima “poznat” profil.
Autorka teksta izdvojila je i nekoliko tipova sindroma uljeza, koji potiču iz istraživanja dr Valeri Jang:
- Perfekcionista – ima toliko visoka očekivanja da čak i najmanja greška koju napravi mu izgleda kao apsolutna propast.
- Super čovek/žena – rade prekovremeno, ne uzimaju slobodne dane, i moraju da uspeju u svim aspektima života da bi se dokazali.
- Prirodni genije – navikli su da lako dobijaju sve što požele, pa kada se nešto učini teškim i ne uspeju to da izvedu prvi put, osećaju se posramljeno.
- Solista – ne vole da traže pomoć. Pa kada to ipak urade, osećaju se kao prevaranti ili kao da su doživeli neuspeh.
- Ekspert – konstantno se usavršavaju i traže dodatne sertifikate ili treninge jer se osećaju kao da nikad neće imati dovoljno znanja da budu kvalifikovani za nešto.
Ukoliko vam se (kao i meni) čini se prepoznajete u više od 1 jedne ove definicije, autorka kaže da se većina nas može svrstati u jednu primarnu grupu. Sva ova osećanja se dodatno intenziviraju zbog strasnog načina života koji većina nas živi u današnje vreme.
Kako se ja borim protiv Impostor sindroma
Moram da priznam da i dalje tražim pravo rešenje za trenutke kada se osećam kao uljez i prevarant u situacijama kada sam apsolutno zaslužila svoj uspeh, i kada je on došao prirodno – kao rezultat rada i usavršavanja.
Uhvatim sebe da mislim kako nešto nisam, ne mogu, neću, i onda razmišljam o tome – ne u smislu da se mučim tim mislima dugo, već dam sebi realne argumente zašto je sasvim u redu da sam tu gde jesam. Mislim da je važno da se samo ne pređe preko tog osećaja, nego da se njime pozabavimo.
Ukoliko samo ugušimo taj osećaj bez razmišljanja zašto se on javlja i šta nam je to sporno u našem obrazovanju, sposobnostima ili ponašanju čime mi hipotetički odskačemo od ostatka u supešnih ljudi, on će se vratiti još razorniji po naše samopouzdanje. Ne želimo to. Želimo da uočimo naše slabosti, priznamo ih i zravorazumski ih se rešimo.
Postoje i neke “zvanične“ metode kako da se rešite ovog fenomena o kojem pišem, a koju izvučene iz naučnih radova samih pionira u ovoj oblasti, koji su ovaj pojam i osmislili. Te metode su:
- priznajte problem i otvoreno razgovarajte o njemu,
- zapišite svoja postignuća,
- negativne misli zamienite pozitivnim,
- prihvatite nesavršenost i
- prestanite da se upoređujete sa drugima.
Detaljnije pročitajte na: www.womeninadria.com
Da li smo dovoljno dobri da budemo tu gde jesmo?
Na samom kraju, želim da sa vama podelim snimak koji je me je inspirisao da više istražim o ovoj temi, ali i da napišem ovaj tekst, iako je ličniji i malo više iskren nego edukativan.
U svakom od nas se krije određeni potencijal. Možemo da uspemo (na način koji nama prija) jedino ako ga koristimo, a samo oni koji postižu uspehe mogu da osećaju da su uljezi u celom tom svetu.
Dosta od mene, a video možete pogledati ovde:
Još korisnih tekstova:
- Burn out sindrom – izgaranje kao način života
- Strah od propuštanja (FOMO) i šta nas on uči
- Ko nam postavlja standarde?
Želela bih da čujem i vas. Da li ste se nekada osetili kao uljez ili ste umanjivali svoje uspehe? Pišite mi u komentaru!
Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.
Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
