Svakodnevno slušam o tome da naš sistem obrazovanja neefikasan, da su ljudi prepametni, a slabo plaćeni. Da li je zaista u inostranstvu lakše studirati? Da li nam strani univerziteti zaista mogu pružiti praktično znanje, ili zaostaju za našim obrazovnim sistemom? O ovome, ali i drugim pitanjima u vezi sa studiranjem “preko“, razgovarala sam sa Anom sa bloga Utisci sa putovanja, koja je trenutno na studijama u Australiji.
K: Koji je bio glavni motiv za odlazak na studije u inostranstvo, i to baš u Australiju?
AA: Rekla bih da je želja za promenom bila osnovni motiv. Kad kažem promena, ne mislim samo na karijeru, nego i na život i na svakodnevnicu. Pored toga, život u inostranstvu me oduvek privlačio.Bilo je premišljanja da li ići negde u Evropu, da li razmatrati Kanadu ili Australiju. Nekako je izbor pao na Australiju jer mi je životni san da živim u toploj zemlji pored okeana.
K: Čuli smo mnogo priča kako je naš obrazovni sistem previše kompleksan. Da li studenti u drugim zemljama zaista uče manje?
AA: Mislim da to zavisi od više faktora. Ne mogu da kažem da li uče manje jer mislim da to možda i zavisi od oblasti koju studiraju. Evo na primer moj cimer radi doktorat iz fizike ovde u Melburnu i u laboratoriji provodi 12 sati dnevno, čak i vikendima. Tako da mislim da bi svaka generalizacija bila loša i netačna.
Iz mog iskustva mogu da kažem da se uči drugačije. Odnosno, sistem “ovo je knjiga, tada je ispit, a ja ću da te pitam šta piše u knjizi” ne postoji. Dobija se spisak literature za svaki predmet, na studentu je koliko će pročitati. A znanje se ocenjuje preko praktičnih zadataka. Na primer, sada spremam prezentaciju o kriznoj komunikaciji gde analiziram kako je određena kompanija komunicirala za vreme krize i moram da dam svoj predlog kako bolje komunicirati sa javnošću.
A pred kraj semestra se od mene očekuje da napišem “crisis communication plan” za kompaniju. To su realne kompanije iz Australije sa realnim problemima koji su se nedavno desili tako da moj plan mora da bude dovoljno dobar da ga, na primer, sutra predstavim menadžeru te kompanije. Hoću da kažem da će profesor iz mog plana i mog rešenja videti da li sam ja razumela taj predmet i da li bih sutra to znala da uradim na radnom mestu. Možda bih dodala da se učenje više svodi na analizu, razmišljanje, davanje ideja, brainstorming i case-studies, nego na bubanje napamet, što je svakako bolje.
K: Na šta si se najteže privikla kada je u pitanju nova sredina?
AA: Privikavam se i dalje. Kao što sam napisala i na mom blogu Utisci sa putovanja, adaptacija je dug proces. Kulturološke razlike su velike i način života ovde je potpuno drugačiji. Ono što mi se jako dopada ovde je što su ljudi nasmejani i često mi se dešava da mi se nepoznati ljudi osmehuju u prolazu. I ja sam sada to počela da radim. Evo jednog primera: na glavnoj metro stanici se pre neki dan čulo: Good morning dear passingers and welcome to the most livable city in the world. Have a great day today. Meni je to ulepšalo ceo dan – čuti tako pozitivnu poruku rano ujutru. Kao da vam je neko dao krila.
Kada se nalazite u sredini u kojoj živi veliki broj naroda sa različitim navikama, najvažnije je ne pretpostavljati da je njima normalno isto što je i vama. Na primer, kolega me pre neki dan pita da li želim čaj. Ja kažem da, on pita koji – normalni ili neki drugi? Pošto je on Britanac, za njega je normalni crni čaj sa mlekom. A za mene nije. Te na izgled sitne ali jako značajne kulturološke razlike su na svakom koraku.
Evo još jednog primera – Australijanci jako poštuju tuđu privatnost i čuvaju svoju. Kada na primer dođete u novu kompaniju, kolege vas neće pitati koliko imate godina, da li ste udati, imate li dece jer se to smatra nepristojnim, jer spada u domen privatnog.
Ali zato kada odem u grčki ili italijanski restoran, često popričam sa konobarima ili vlasnicima jer oni naravno odmah vide da nisam Australijanka pa često spontano krene razgovor. Onda me za 10 min izrešetaju pitanjima – ko sam, šta sam, s kim sam ovde, kad ću da se udajem i sl. I oni sa mnom u tih 10 min podele svoju životnu priču. To mi je skroz simpatično.
K: Koja je najveća prednost studiranja u Australiji, i u inostranstvu generalno?
AA: Iskustvo. Ogroman je lični napredak, razvoj i velika je promena u načinu razmišljanja. Veliko bogatstvo Australije je upravo u tome što na fakultetu imate ljude iz celog sveta. Neverovatno je koliko učite o drugima i njihovim životima upravo na tim pauzama između predavanja.
Ja volim tu interakciju uživo sa drugima i nikada ne bih izabrala online studiranje jer bi se izgubila ta socijalna komponenta. Na primer, naučila sam da skuvam čuveno indijsko jelo “butter chicken” tako što je koleginica, koja je odrasla u Mumbaiju došla kod mene i učila me korak po korak. To su neki momenti koji nemaju cenu. Takođe, kad mi je bio rođendan, došla je na fakultet sa parčetom čokoladne torte. Zbog tih iskustava i takvih ljudi u mom životu sebe smatram bogatom osobom.
[ctt template=”5″ link=”3zatX” via=”yes” nofollow=”yes”]Zbog tih iskustava i takvih ljudi u mom životu sebe smatram bogatom osobom[/ctt]K: Šta bi poručila onima koji razmišljaju o nastavku školovanja “preko grane”?
AA: Imala bih više saveta:
- Da dobro pročitaju opis predmeta i da uporede iste smerove na različitim fakultetima.
- Neka budu proaktivni – na primer, neka nađu ko je kontakt osoba za smer koji bi želeli da upišu i neka pošalju mail ako imaju nekih nedoumica. Profesori ovde redovno odgovaraju na mejlove, najčešće u roku od 24h.
- Neka budu otvoreni za ljude i za drugačije – jako je bitno da ne osuđujemo ljude zbog njihovih životnih izbora, seksualne orijentacije i slično. Tek kada se izložimo drugim kulturama shvatimo koliko smo bili puni predrasuda. Čak i za sebe mogu da kažem da sam tek ovde shvatila koliko sam ranije jako malo znala o načinu života u nekim zemljama. A mislila sam da znam.
Možda bi najbolji savet bio da slušaju svoj unutrašnji glas, rade na sebi, budu otvoreni i da studiranje shvate kao ogromno životno iskustvo koje će ih obogatiti ne samo dobijanjem diplome, već i momentima koje će pamtiti za ceo život.
Tačan naziv smera: Master of Communication (Public Relations), La Trobe University, Melbourne
Pozadina: Ana je završila Engleski jezik i književnost 2006, a nakon toga i Master 2010. Radila je kao prevodilac više od 12 godina. Za sebe kaže da ima brojna interesovanja: putovanja, fotografiju, pisanje, druženje sa ljudima, razne radionice i predavanja. Njena zapažanja o životu u Australiji možete pratiti na njenom blogu Utisci sa putovanja, gde ćete naći i mnoštvo zanimljivih putopisa.
Imate iskustva sa studiranjem u inostranstvu? I Ana i ja bi želele da ih čujemo, pa ih ostavite u komentaru.
Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, podelite ga na društvenim mrežama, ili pošaljite nekome kome će biti koristan. Hvala na čitanju.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
