Malta letovanje: Utisci i preporuke za omiljena mesta

Ako mislite da ste se kasno setili da rezervišete letovanje ove godine, ništa ne brinite, imam odličnu ideju za vas. Malta je sjajna destinacija, koja ima mnogo toga da ponudi, a gde kupanja ima čak i tokom oktobra meseca. Ono što je počelo kao odlazak na destinaciju slučajno odabranu, završilo se ogromnim simpatijama za ovu zemlju koja je zauvek osvojila moje srce. Ovoga puta, vodim vas na Maltu – pravi biser Mediterana. Pročitajte zašto je Malta letovanje koje ćete zauvek pamtiti.

Kako doći do Malte – jeftini letovi, gradski prevoz i logistika

Maltu sam za letovanje odabrala sasvim slučajno, tako što sam išla obrnutom logikom: do kog mesta ima jeftinih letova? Prilikom raspitivanja, drug mi je skrenuo na Maltu. 

Što se tiče najboljeg vremena kada putovati na Maltu, preporučujem da ne idete u julu i avgustu jer je dosta vruće, a sezona kupanja je i tokom oktobra meseca. Ja sam putovala krajem avgusta i bilo je veoma vruće, a vlažnost vazduha je bila ogromna. Ali to mi je čak i prijalo.

Malta letovi – jeftina opcija za letovanje

Nakon gledanja i upoređivanja cena, kupila sam kartu za Ryanair let od Niša do Malte, za cenu od samo 15 EUR. Ovo je bio moj prvi let ikada, a mislim da je niški aerodrom tek bio otvoren. Za povratni let uzela sam Wizzair do Beograda jer je bio jeftiniji, za 62 EUR. Koliko vidi, obe aviokompanije i dalje imaju ove letove.

Odlazak je bio ultra jednostavan, s obzirom na tako malen aerodrom, sve je bilo na vreme i prošlo je bez ikakvih problema. Povratak je bio problematičniji. Let je kasnio preko pet sati, i stizale su poruka za porukom o odlaganju. 

Wizzair nam je dao vaučere za kupovinu na aerodromu i na kraju sam uspela da dobijem novčanu nadoknadu za toliko kašnjenje, posredstvom sajta flight-delayed.com, koji bih vam preporučila za ovakve slučajeve. Za refundaciju potrebno je da je let na teritoriji Evrope ili Velike Britanije, kao i da ispunite neke uslove. Proverite sve na njihovom sajtu.

Kao osobi koja nema EU pasoš, na ulasku u zemlju traženi su mi sledeći podaci:

• razlog putovanja,
• adresa smeštaja i vreme kada ću tamo biti smeštena,
• podaci o povratnoj avionskoj karti i
• informacije o putnom zdravstvenom osiguranju.

Gradski prevoz na Malti

Po dolasku na aerodrom u mestu Luka (Luqa), uz pomoć Google maps i par pitanja, pronašli smo gradski prevoz koji ide direktno do mesta gde smo bili smešteni. Generalno, gradski prevoz radi odlično, klimatizovan je, uglavnom tačan prema redu vožnje, samo treba obratiti pažnju na poslednje polaske, da se ne bi dogodilo da idete u smeštaj peške. 

U Valeti postoji glavna stanica, odakle možete otići gde god želite. Gradovi su blizu jedan drugom, veoma je lako snaći se sa brojevima autobusa, naročito ako koristite Google Maps. 

Ono na šta treba obratiti pažnju je smer kretanja, budući da se na Malti vozi suprotnom stranom nego kod nas, pa mi je često bio problem da ukapiram “da li sam došla, ili sam pošla”.

Imate na raspolaganju i vodeni saobraćaj, recimo brodić do Tri grada, dve vrste prevoza do Gozoa (brzi brod i sporiji brodić, sa razlikom u ceni) i slično. 

Malta smeštaj – koje mesto odabrati kao bazu za obilazak

Ni sama ne znam ko mi je preporučio Slimu (Sliema) kao bazu za smeštaj, ili sam je prosto ja pronašla među preporukama na internetu. S obzirom da je razvijenije mesto, imate šta da radite, imate redovne prevoze. Drago mi je što sam odabrala baš Slimu, i preporučujem je za bazu, jer ćete lako doći do Valete (i odakle gde god želite), a jeftinija je.

Osim toga, dobro bi bilo smestiti se i u Valeti, Sent Džulijansu ili na Gozou, ko je za malo mirnije letovanje. Gozo je manje ostrvo u sklopu države Malte, koje ima posebu atmosferu, ali više o njemu kasnije.

Smeštaj sam pronašla preko Booking.com i namenski sam tražila nešto što nije hotel. S obzirom na cene, a i na to što smo smeštaj bukirali na samom kraju priprema za ovo letovanje, na kraju smo se odlučili za sobu u jednoj autentičnoj vili u centru Slime, sa deljenim kupatilom. Smeštaj je bio korektan, lokacija je bila odlična, i to je ono što je pobedilo u korist ovog smeštaja.

U Slimi sam bila smeštena šest noći, dok sam dve noći provela na Gozou, kod drugarice, gde sam imala priliku da obiđem neke znamenitosti, i doživim ih iz ugla lokalca.

Ako niste sigurni kako da rezervišete smeštaj putem navedenog sajta, bacite pogled na moj raniji tekst Razervacija smeštaja preko Booking.com i sigurna sam da će vam biti bar malo jasnije.

Malta letovanje: šta obići i prvi utisci

Najpre jedna napomena: iako sam na Maltu inicijalno otišla kao na letovanje, sticajem okolnosti niam uspela da obilazim plaže, izuzev dve u Slimi, pa bih čitaoce za detaljne informacije o tome uputila na blog tekst Najljepše plaže na Malti, blogera koji je stručnjak za Maltu. Takođe, pretražite njegov sajt za ostale tekstove o Malti, na kojoj je on bio nekoliko puta.

Utisci sa Malte

Nisam mnogo znala o Malti kada sam se tamo zaputila, ali me je prijatno iznenadila. Šta sam znala o Malti? Da je mala zemlja i da mi drugarica iz gimnazije živi tamo. To je od prilike to.

Ispostavilo se da je u pitanju arhipelag, i da nije baš blizu nas – nalazi se između Sicilije i Severne Afrike. Ova Afrika se vidi naročito po izgledu kuća i geografiji. Svi predeli koje sam videla, naročito baš na ostrvu Malta, liče mi na prizore sa fotografija iz Tunisa.

Kada je reč o kulturi i jeziku, jezik je baš specifičan, zaboravite sve što ste znali iz bilo kog evropskog jezika, jer ovo ne liči ni na jedan (meni) poznat. Pismo je specifično, natpisi su drugačiji, ali govori se engleski, tako da ne brinite da li ćete moći da se snađete. 

Nakon istraživanja, ispostavilo se da malteški jezik spada u grupu semitskih jezika, da je blizak arapskom (posebno tuniskom dijalektu), sa uticajima iz italijanskog, sicilijanskog i engleskog jezika (iz vremena kada je bio kolonija). Moja drugarica koja živi na Gozou već godinama kaže da je najsličniji arapskom, i da ljudi ga sa tog podneblja najbolje nauče.

Ono što je takođe zanimljivo je da je Maltežanima vera veoma važna, i Malta spada u jednu od evropskih zemalja sa najvećim brojem rimokatolika (90-95% stanovništva). To se vidi po broju i veličini verskih objekata, kao i po posvećenošću lokalnog stanovništva.

Ono što me je baš začudilo je što nisam videla niti jednog jedinog maltezera (rasa pasa). Očekivala sam da tamo svaka kuća ima maltezera. Nakon istraživanja, ispostavilo se da iako potiče sa Mediterana, maltezer zapravo ne potiče baš sa Malte. Njegovo ime nosi semitski koren “malat”, što znači sigurno utočište ili luka. Dakle, ništa od maltezera.

Kada je u pitanju letovanje Malta može mnogo toga da ponudi. U nastavku pročitajte koje su moje preporuke za obilaske, ali i za hranu i piće.

Slima – šta obići

Mesto u kojem sam bila smeštena je bila idealna baza za dalji obilazak. Ima bogatu ponudu restorana, kafića, i naravno – noćni život. Prelepa promenada pored mora biće najbolja opcija za šetnju tokom toplih večeri, sa sjajnim pogledom na crkvu koja je praktično na plaži.

Gradska plaža je malena, ali dovoljna da se malo osvežite. Ono što je najbolje je što se na nju nadvisila apsolutno prelepa i prepoznatljiva crkva Gospe od iskupljenja, koja se ističe impresivnom fasadom i veličinom. Ova crkva izgrađena je u XIX veku, i posvećena Gospi od morske zvezde, koja je bila zaštitnica pomoraca. Kada je gledate, tačno zamislite kako je ona bila prvo što neko ugleda kada se približi obali, kada se vraća sa dalekog (morskog puta).

Osim gradske plaže, tu je i veoma zanimljiva plaža sa “prirodnim” bazenima od stena, poznata Fond Adir plaža. Iako izgledaju kao prirodni i autentični, ovi bazeni su pravljeni od strane ljudske ruke. S obzirom da je kamenje VEOMA klizavo i opasno, i prema podacima spasioca bar nekoliko ljudi dnevno se povredi, preporučujem vam da je OBIĐETE u širokom luku.

Šta jesti i šta piti na letovanju na Malti

Na Malti, naročito u turističkim mestima, je i dalje prisutan britanski kolonijalni momenat, sa toliko Engleza da pomislite da je Malta i dalje njihova kolonija, pa tako imate i engleski doručak, njihovu hranu i piće po restoranima. 

U Slimi možete probati i ponešto od tradicionalne kuhinje – malteški gulaš od zeca (nisam probala), a tu je i tradicionalno pecivo u obliku dijamanta, ili kružnog oblika, od lisnatog testa sa rikota sirom (pastizz – pustiću vas da sami istražite o po čemu je dobilo ime 😀 ), koje će oduševiti sve ljubitelje vrućeg testa. 

Ako pričamo o piću, tu je neizostavni Cisk (čita se nešto kao ćisk). Reč je o malteškom zlatnom lager pivu koje je se proizvodi još od 1929. godine, i koje je osvajalo brojne nagrade za svoj kvalitet. Cisk i dalje čuva svoj poznat ukus, osvežava domaćine i turiste, i predstavlja jedan od ponosa malteške nacije.

Imate od mene preporuku da ga probate – bilo točen, bilo iz flaše/limenke, a mogu da potvrdim da je sjajan kako u orginalnoj verziji, tako i u osvežavajućim ukusima. Pila sam za često za vree mog boravka na Malti, a nisam odolela i da kupim pakovanje od šest limenki u Duty Free Shopu, i da podelim po familiji.

Kad smo već kod hrane, ono što sam zaista želela da probam dok sam na Malti je tradicionalni medeni prsten (Honey ring – Qagħaq tal-Għasel), koji je sjajan slatkiš napravljen od testa, punjenog melasom i raznim aromatičnim slatkim začinima. Iako ne sadrži konkretno med, sladak je kao i da sadrži, a ime je dobio po obliku. Svoj sam kupila na aerodromu i isprobala po povratku u Srbiju. Oduševio me je svojim aromatičnim ukusom.

Valeta – Mediteran sa ukusom Afrike 

Odakle početi! Do Valete se lako stiže gradskim autobusom, i odatle možete da birate aktivnosti – da li ćete samo šetati kroz glavni grad, pojesti đelato, kupiti suvenire i sesti na ručak, ili ćete obići vrtove, otići na izlet do Tri grada ili Mdine, ili već nešto potpuno drugačije. Koliko sam uspela da vidim, od Slime do Valete može da se stigne i vodenim putem, ali lično nisam imala potrebu za tim. Za samo pola sata i nekoliko evra, lako ćete se dobaciti do Valete, i vreme je za istraživanje!

Možda nisam prošla Valetu uzduž i popreko, ali o njoj imam da vam kažem dve stvari: u njoj nećete ostati gladni i neće vam sigurno biti dosadno. 

Ulice su veoma pitoreksne, popločane kamenom, sa prelepim građevinama sa autentičnim gallarija prozorima, koji su karakteristični za čitavo ostrvo. Reč je zapravo o balkonskim prozorima koji “štrče” izvan fasade zgrade i najčešće su zastakljeni. Deluje mi da ih je u Slimi bilo najviše u drečavo plavoj boji, a u Valeti sam primetila najviše crvene i bordo. Karakteristični su za maltešku arhitekturu.

Nažalost, nisam se setila da fotografišem Palatu inkvizitora, koja predstavlja centralnu građevinu na trgu Triton. Na trgu možete sesti i predahnuti, pojesti đelato, i skupiti snage za dalje avanture.

Valeta ima dve bašte, od kojih je jedna bila zatvorena za posetioce zbog nekog snimanja, a ona gornja me je oduševila svojim mirom i lepotom. Do nje sam došla sa obale (pristaništa), malom žičarom. Ispostavilo se da sam dobila besplatnu kartu za žičaru kada sam uzela izlet brodićem do Tri grada.

Tri grada kao tri musketara Valete

Obilazak Tri grada na Malti je izlet na koji obavezno treba da pođete, ako dolazite u Valetu, i ako imate bar malo vremena. Uzeli smo povratnu kartu za brodić i uputili se preko vode, da vidimo ova tri bisera, od kojih nismo znali ni šta da očekujemo.

“Tri grada” se obilaze zajedno, i to je zapravo zajednički naziv za gradove:

• Vittoriosa (lokalno: Birgu)
• Senglea (lokalno: Isla)
• Cospicua (lokalno: Bormla)

Birgu je bio glavni grad Malte, pre osnivanja Valete. On je bio središte Malteškog reda (reda Svetog Jovana), koji je došao na Maltu 1530. godine. U ovom gradu je bio smešten Veliki Majstor, kao i glavna pomorska baza reda. Birgu je imao i ključnu odbrambenu ulogu prilikom Velike opsade Malte 1665. godine. Nakon najezde, Maltežani odlučuju da im treba izdržljivija odbrana i grad, i počinju da grade Valetu 1566. godine. Nakon toga, Birgu gubi svoj značaj. 

U Tri grada imate simpatične kafiće, prelepo pristanište, tvrđave, a na svakom uglu se kriju savršena mesta za fotografisanje. S obzirom da sam ih ja obišla na svega par sati, više sam se trudila da upijem atmosferu i prošetam, nego da baš sedim u kafiću ili detaljno obilazim samo jednu tvrđavu. Iz grada u grad se jako lako prelazi mostićima.

Kada završite sa izletima, obilascima i ukusnim obrocima, vreme je za povratak. Valeta ima glavnu autobusku stanicu, odakle dalje možete otići gde god želite, i mi smo upravo odatle išli u Mdinu, ili nazad u Slimu.

Mdina Malta – poreklo, utočište i mir

Mdina, poznata i kao “Tihi grad” je izuzetno arhitehtonsko, versko i kulturno blago Malte. U vreme Rimljana, ona je bila prestonica Malte (tada joj je naziv bio “Melite”), a njena istorija zapravo ide i od 3.000 godina unazad. Bila je prestonica i vekovima pre dolaska malteškog reda 1530 godine, kada Birgu postaje glavni grad do podizanja Valete. 

Mdina je jedna prelepa sredina, gde nema automobila, i u kojoj nema nastanjenih ljudi. Možete je obići i osetiti njenu atmosferu, žute zidove kao pesak u pustinji, i videti katedralu Svetog Pavla, koja je jedna od najvažnijih sakralnih objekata Malte.

Naravno, ništa bez kafića i restorana. Za vreme mog boravka na Malti bila sam čak dva puta u Mdini, i išla sam u isti restoran unutar zidina – Fontanella Tea Garden. Hrana, piće i dezerti su odlični, i iako je gužva, osoblje je vrlo ljubazno. Ovde ćete pobeći od vreline Malte, osvežiti se u hladovini, i uživati u zanimljivom pogledu.

Blizu Mdine nalazi se i grad Rabat, koji nažalost nisam stigla da obiđem ovog puta, ali šta sve nudi Rabat možete saznati i u drugim tekstovima.

Gozo Malta – oaza za sebe i beg od gužve

Gozo (na malteškom Għawdex) je ostrvo u malteškom arhipelagu, koje je priča za sebe – divlje, privlačno i otvoreno za sve. Dosta ljudi koje vole da idu na Maltu, vreme najviše provodi na ovom ostrvu. Iako shvatam u čemu je njegova čar, ne mogu da kažem da sam stigla da je osetim za par dana koliko sam na njemu provela. 

Ljubaznošću moje drugarice iz gimnazijskih dana, Marije, uspela sam bar malo da obiđem i upoznam ovaj deo Malte. Obišla sam mesto Ševkija (Xewkija), u kojem se nalazi prelepa rotonda – kružna katolička crkva, zatim sam prošetala do obližnje Viktorije, koja je centar Gozoa. 

Ponos Viktorije je istorijsko utvrđenje Cittadella (čita se Čitadela), koje se nalazi na vrhu brda, u srcu Gozoa. Postojala je još u srednjem veku, pa je proširena kada je Malteški red došao na vlast, i služila je za odbranu stanovništva od gusara. Unutar zidina nalazi se katedrala Uznesenja blažene Device Marije, kao i brojni muzeji.

U Viktoriji (koja se takođe zove i Rabat), možete uživati u šetnji, sladoletu, piću i hrani, a ja sam imala to zadovoljstvo da sedim u restoranu ispred poznate bazilike Svetog Đorđa. 

Gozo je prelepo mesto, i nadam se da ću u budućnosti moći da obiđem još više njegovih prirodnih lepota. Za sada, samo ovaj kratak izveštaj o boravku na ostrvu Gozo u malteškom arhipelagu.

Malta letovanje – zaključak

Iako ovo letovanje nije bilo baš tipično letovanje, uspela sam da vidim i osetim lepotu ostrva, istoriju i arhitekturu, i puls ove zemlje. Bilo da se odlučite da je Malta letovanje za vas, ili da odete malo van sezone u obilazak, nećete pogrešiti. 

Nadam se da vam se svideo ovaj kratki pregled mog putešestvija na Maltu. Putovanje koje mi je podarilo mnogo toga, i iako sam planirala potpuno drugačiji odmor, i ovaj je bio sasvim živopisan i vredan pamćenja. Ukoliko želite još tekstova sa letovanja, pročitajte moj putopis iz Bara.

Za kraj takođe još jedna preporuka: pre svakog putovanja obavezno kupite putno zdravstveno osiguranje. Moja preporuka je da to sve obavite preko sajta Osiguranik, gde je stvarno veoma jednostavno kupiti osiguranje online. Ovo nije sponzorisano, ovo je moja preporuka, i kupujem preko njih već godinama.

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.