Ovaj tekst se već dugo krčka u mojoj svesti, kao nešto sa čim sam imala dosta teškoća tokom odrastanja. Vremena su se promenila, kao i životni prioriteti, a ja sazrela. Neke stvari se jednostavno prevaziđu. Evo mojih misli o tome zašto da prihvatite svoje nedostatke, i saveta kako da to postignete.
Normalan sistem vrednosti
Nedavno sam dobila kompliment kako imam “normalan sistem vrednosti” i bila sam jako ponosna na sebe. To je ipak znak da nešto radim kako treba. Od tada sam počela malo više da razmišljam o istom. Pretpostavljam da sve “kreće iz kuće“, mada dosta zavisi i od ličnih odluka.
Sistem vrednosti bih opisala kao jedan skup uverenja i moralnih standarda na koji se pojedinac oslanja pri svom svakodnevom funkcionisanju i radu. Zašto je on bitan za način na koji vidimo sebe? On nam određuje prioritete i načine reagovanja u pojedinim životnim situacijama. Ako znate da Vi postupate u skladu sa vrednostima koje ste sebi odredili kao prave, niko drugi neće moći da podriva Vašu odlučnost u nečemu što radite. Konkretno, to znači da ako radite nešto u skladu sa Vašom ličnošću (recimo pisanje ili slikanje) i drugi to vide kao nešto što nije “in”, ili smatraju to nedostatkom ili slabošću, ne bi trebalo da njihovo mišljenje uzimate kao validno.
|
Možda ste nekad bili gusenica koju okolina nije odobravala, ali bitno da Vi znate da ste leptir 🙂 |
Naišla sam na jedan kvalitetan tekst na temu sistema vrednosti, “Sistem vrednosti nekad i sad”. Iako se sa većinom misli u ovom tekst ne slažem, uvek je dobro sagledati stvari i iz druge perspektive, pa sam se uhvatila kako razmiljam o dubljim korenima moralnih vrednosti. Oni su više vezani za uticaj sredine, pa to ostavljam za kasnije.
Uticaj sredine
Društvo i sredina, kao i društvena klima, su moja večita inspiracija. Nema te stvari, bilo dobre ili loše koja nije prošla kroz osudu društva. Oni ljubomorni i pesmistički nastrojeni su uvek bili najglasniji. Nekad kreiraju takve standarde ponašanja i izgleda, koji nisu nužno moralni niti ispravni. Na žalost, često način na koji nas vide drugi dosta utiče na to kako mi sebe doživljavamo. U svom tom moru njihovih pravila nemojte biti davljenik, pa se u njih utopiti bez borbe.
|
Ne dozvolite da Vas njihov sud pregazi |
Svi znate na šta mislim: određene predrasude koje ljudi imaju diktiraju njihovo mišljenje o tome šta je “ispravno“. Čim odskačete u nekom smislu možete poslužiti kao predmet izrugivanja. To ne znači da ste Vi loši ako imate drugačiju frizuru, boju kose, ako Vaše telo ne podleže svim mogućim standardma. Neka Vas njihovo neodobravanje ne brine. I da ste po njihovim aršinima u tom smislu, oni bi našli nešto novo.
Želim da zapamtite sledeće:Uvek imajte na umu svoje suštnske vrednosti i kvalitete, čak iako oni nisu u skladu sa mišljenjem većine. Neko će to znati da ceni, a takvi ljudi će Vam biti vredniji od onih koji ne misle svojom glavom.
Uticaj medija
Već je postala svakodnevica da nam mediji određuju način na koji treba ili ne treba da se ponašamo, izgledamo, funkcionišemo. Naravno, uvek možete izabrati da ne prihvatite šta Vam servraju, ali koliko nas je zaista na to imuno? Kakve to posledice ostavlja na nas?
|
Ne zanima me |
Da se razumemo, ne kažem da treba da živite izolovano od ljudi, vesti i trendova, ali da treba uvesti selekciju kakvim novostima se izlažete. To možete izabrati. Birajte šta gledate i šta čitate. Da ne spominjem tabloide i reality show-ove, čak i “pristojniji” magazini stalno plasiraju slike “idealnih” tela sa kojma treba da se poistoećujemo. Ali da li zaista sreća leži u tome? Ne. Bila, videla, probala. Postoji toliko ljudi koji izgledaju “savršeno” pa nisu ssrećni, i obrnuto. Razmislite šta je uzrok tome. Možda manjak ljubavi prema sebi? Da.
Prihvatite svoje nedostatke i ostanite verni sebi
Složili smo da ako se
ne uklapate u stereotipe ne znači da ne vredite. Mislim da je
esencija razumevanja sebe, i kao posledica toga, ljubavi prema sebi,
upoznavanje i rad na sebi. Na sajtu
Moj Životni Dizajn naišla sam na elektronski priručnik pod nazivom “
Kako prihvatiti i voljeti sebe“, koju možete besplatno preuzeti kada ostavite mejl. u tom priručniku ma nekih misli koje vredi pročitati.
Sve je to povezano: upoznavanje sebe – ljubav prema sebi – prihvatanje. Zašto ostati veran sebi? Jer kao i svi, i Vi imate neke sitnice koje Vas čine baš takvim kakvi ste i neko će Vas baš zbog toga poštovati. Bitno je da ostanete pri svom stavu, ali nenametljivo. Samo ako prihvatite svoje nedostatke moći ćete da zavolite sebe, i da vas drugi zavole i poštuju.
|
Bitno je da se sebi sviđate |
Kako postići nirvanu sa samim sobom? Upamtite sledeće:
- U redu je da se ne uklapate
- Svi smo različiti i normalno je da niste kao neko drugi
- Menjajte se samo ako Vama smeta neka Vaša osobina
- Prihvatite druge onakve kakvi su, ukoliko su fer prema Vama
- Radite na sebi fizički i psihički
- Ne budite preoštri prema sebi
Zaključak
Kao što možda vidite, poenta ovog teksta je da shvatimo kako mi nemamo nedostatke. 🙂 Sve ono što mi smatramo nesavršenošću ustvari je samo jedna karakteristika koja nas čini posebnim i jedan alat koji će nam nekada rešiti neki problem. Zvuči malo apstraktno, ali tako je. Možemo na mane gledati i kao prilike, odnosno ciljne tačke za rad na sebi. Toliko toga možete uraditi sa svojim manama!
Nadam se da sam Vas podstakla na razmišljanje. Ako imate nekih misli na ovu temu, podelite ih sa mnom u komentaru.
Ukoliko smatrate ovaj tekst zanimljivim ili korisnim, slobodno ga
podelite i na svojim društvenim mrežama, ili
pošaljite prijateljima. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj
mesečni Newsletter i dobijaćete nove tekstove sa bloga direktno na mejl. Hvala na čitanju!
Čini mi se, takođe, na osnovu ličnog iskustva, da prihvatanje sopstvenih nesavršenosti (radije ću ih zvati tako nego manama) takođe znači da smo svesni sebe i svojih mogućnosti i ograničenja, te da ih onda bolje koristimo, i ničije nas mišljenje u tome ne može pokolebati.
Slažem se za naziv nesavršenosti umesto mane. Samim tim što ćemo postati njih svesni daje nam mogućnost da ih prihvatimo ali i vremenom da radimo na sopstvenom poboljšanju.