Sve što ste čuli o ovom gradu tačno je. Osim onog dela da je prljav. Nije prljav. Ne znam ni kako bih sročila o ovom gradu sve što prema njemu osećam. On je stovremeno jedan jedini, ali i svi gradovi u jednom. Ima sve. Ima lepotu, istoriju, arhitekturu, zabavu, dušu. Ima divnu reku. Ali Sena je priča za sebe.
Ono što smo videli je: Toranj Montparnas, Dom invalida, Trijumfalna kapija, Versaj, Luvr, Ajfelova kula, Bazilika Svetog srca (Monmartr), katedrala Notr Dam (Latinska četvrt) i kao šećer u prahu na piti: krstarenje rekom Senom. Živopisan grad i puno toga da se obiđe. Uprkos tome, imam osećaj blagog razočaranja. Da citiram svoju koleginicu: “Pa i nisam se nešto povezala sa Parizom”. Pariz je kao lepa a glupa žena. tako nekako. Ne bih se ja tu nastanila. Ili možda grešim?
Ali svakako je lep. Prelep. Trgovi. Mostovi. Trg Konkord, sa svojim obeliskom sa zlatnim vrhom, zaista ostavlja utisak impresivan. Trokadero takođe, jer se sa njega pruža najbolji pogled na Ajfelov toranj (i kod njega je smešten odličan kiosk sa beretkama. Ne može se u Pariz bez beretke).
Pitam se odakle da krenem, ali što ne bih od početka.
Toranj Montparnas
U suštini jedna poslovna zgrada visoka 210m i 56 spratova. Na koji smo se mi popeli. Pruža se pogled na ceo Pariz. Odnosno, zamagljeni pogled na veći deo Pariza, ako uzmemo u obzir vremenske prilike od tog dana.
 |
| Pogled sa vrha tornja Montparnas na Pariz |
 |
| Dom invalida |
 |
| Trijumfalna kapija |
 |
| Trg Konkord |
Trg Kokord, obelisk sa zlatnim vrhom. Najlepši trg. Bar od onih koje sam ja videla. Ogroman prostor otvoren i gde god da se okreneš vidiš nešto posebno. Na putu je za Luvr.
Versaj
Bahato, razmetljivo, kraljevski, kič. Van sumnje svake, prelepo. Nije toliko velik dvorac koliko su vrtovi iza njega veličine manjeg grada. Spolja pozlate, iznutra umetnička dela. Vredi svakog čekanja u redovima, na kiši, da uđete. Ne znam kako bih opisala lepotu detalja enterijera dvorca. Čak i duborezi okvira vrata, masivnih, drvenih, su živopisni i ekstravagantni. Većina originalnog nameštaja je uništena ili odneta, ali je dosta toga rekonstruisano. Dovoljno je to da steknete uvid u to kako su oni svi nekada živeli. Uostalom, pogledajte:
Luvr
E ovo je posebno. Najposebnije na svetu (pretvaraćemo se da “najposebnije” reč u skladu sa srpskim književnim jezikom). Do zamka Luvr se dolazi od trga Konkord, preko parka, koji dovoljno lep da vam apsolutno odvuče pažnju od toga gde ste ustvari krenuli, sa svojim silnim fontanama i gomilama stolica pored njih, na kojima možete da se opružite i sunčate (ukoliko ne pljušti kiša kao što je nama pljuštala). Naime, Luvr je ogroman. Ulazi se nekako ispod zemlje gde se nalazi čitav, pa definisala bih to kao neki tržni centar, sa sve pokretnim stepenicama, prodavnicama, kafeterijama. Mnogo je čudno. Kao neki podzemni svet. Postoji i drugi ulaz, za koji ne znam gde je. Tako je kako je.
U Luvru su prvo živeli kraljevi, pa se preselili negde (ili su ih možda sve obezglavili tad?), a on pretvoren u muzej. I to kakav muzej! 2 podzemna nivoa i 2 sprata, nekoliko krila, gomile i gomile umetničkih dela iz svih razdoblja, iz svih krajeva sveta, svih tehnika. Čuvena Mona Liza (koja je, po mom mišljenju, nebitna i gadna). Navodno, potrebno vam je 365 dana da obiđete Luvr ako bi zastali na 30 sekundi ispred svakog dela, da ga pogledate. Osim ako ne umrete trčeći kroz muzej pokušavajući da vidite što više. Postoje klupice svuda da sednete malo i odmorite se. Ali uvek su pune Kineza. Nema veze, volim Kineze.
Zaključak
Iskreno, nekako sam se razočarala Mona Lizom, to je moj zaključak za ovaj deo putopisa. Što se tiče ostalih turističkih atrakcija, Versaj mi je malo kič, ali dobro to je stil karakterističan za to doba, a Trijumfalna kapija ostavlja snažan utisak. Svako od ovih mesta je zaslužilo svoju reputaciju, samo je pitanje šta se kome sviđa.
Ukoliko vam se svideo tekst slobodno ga podelite na društvenim mrežama, a ako volite putovanja pišite mi u komentaru gde biste voleli da putujete!
