Da li da pređem odmah na utiske o Red Light District-u ili da ostavim najbolje za kraj? Recimo da ću posle o tome, to je posebna priča. Ovo je drugi deo mog putopisa, sa mog proputovanja kroz Evropu. Mogu reći da nisam dugo bila u ovom gradu, ali ipak je bilo dovoljno vremena da steknem neki utisak. Pa da počnemo.
Ne zovu Amsterdam “Venecija Severa” bez razloga. Ispresecan kanalima, samo mu gondole fale da još više liči na svoju italijansku sestru. Ono što ga izdvaja od svega i svih ostalih gradova koje sam na ovom putovanju videla su bicikli.
Naime, postoje odlične bicilističkestaze i ljudi masovno koriste ovo sredstvo prevoza. Mogu se videti ljudi koji hitaju sa posla, još uvek u formalnim odelima, na biciklima, čak i po kiši. Jure. I sviraju ako im nagaziš na stazu. Vrlo zabavno, ali i opasno. Zbog te svoje slobode, biciklisti deluju veoma agresivno..
Voda svuda. Rekoh da je Venecija
Ono što se meni sviđa je arhitektura. Drugačija je. Kuće su vrlo uske a visoke i izgledaju kao da im je neprijatno što se tu nalaze. Zapravo, izgledaju nekako stisnuto jedna uz drugu, kao da ih je hladno (personifikacija stambenih objekata level pro).
Jedna “legenda” u vezi sa posebnim izgledom kuća u Holandiji: na prednjoj strani krova kuće imaju kuke koje su služile za unošenje nameštaja na više spratove. Nekada su te kuke služile i za uošenje pijanih holandskih muževa u kuću pa je tako nastao pojam “Leteći Holanđanin” (bar tako tvrdi moj turistički vodič).
Ovaj grad ima istoriju. Kuća Ane Frank, Muzej Madam Tiso (koji usled nedostatka vremena nisam stigla da posetim), Van Gogh muzej (ista priča) i još gomila čitava zanimljivih muzeja.
Coster muzej dijamanata
Među njima i Coster Diamonds i njihov muzej dijamanata gde sam se edukovala o ženinim najboljim prijateljima. U muzeju nas je dočekao prijatan čovek sa naših prostora. Na srpskohrvatskom nam je objasnio sve u vezi sa ovim luksuznim dobrom, i ostavio svaku devojku iz grupe da bar malo sanjari o prstenu sa dijamantom.
Najbolji deo posete ovom muzeju bilo je isprobavanje nakita sa dijamantima. Ja sam isprobala ovaj “sitan, ali dinamitan” komad (žuto zlato + brilijant =2.000 EUR).
Išla sam i u Heineken Experience Amsterdam. To je neka vrsta muzeja gde na interaktivan način saznajete o procesu proizvodnje piva od samog očetka pa sve do kraja, do flaširanja. Bilo je i degustacije. Vrlo zanimljivo iskustvo u svakom slučaju. Vredi posetiti, naročito ako ste ljubitelj piva kao ja.
Red light district
Nemam fotografije odavde jer fotografisanje nije dozvoljeno. Pokušaću da vam opišem. Kao uvod ide ovo:
Bukvalno je sve isto kao u pesmi.
Ulice su uske, crveno svetlo gori iz raznih izloga veličine prosečnih vrata, sa staklom. Iza stakala su žensketine (vrlo zgodne i očuvane, moram priznati) koje vas samo gledaju ili vas pozivaju. Čula sam da su cene oko 50 evra za 15 minuta. Najveći paradoks je što je čitava četvrt smeštena pored najstarije crkve u Amsterdamu. Čak je podignut i mini spomenik gospodaricama noći.
Mini spomenik “gospodaricama noći”
Nemoguće je da posetite ovaj deo grada a da ne zapadnete u moralnu dilemu. Čak ni neko vreme nakon posete ovom mestu nisam sigurna da li mi je to normalno ili ne, i da li to sve odobravam. U suštini, moje mišljenje nikoga ne zanima, ali svakako se vidici šire. Uostalom, za to putovanja i služe.
Sasvim je moguće da nisam provela dovoljno vremena u ovom gradu da bih osetila njegove čari, ali iskreno, nemam ni neku želju da ih otkrivam. Jednostavno, ovo nije mesto za mene. Žalim pomalo što nisam stigla da posetim one muzeje koje sam ranije u tekstu navela, ali da li bih se vratila ovom gradu samo zbog toga? Nisam sigurna. Biciklisti, razvrat i miris marihuane jednostavno nisu moj “cup of tea“.
Da li ste nekada putovali u Amsterdam, i ako jeste, kako ste doživeli atmosferu i mirise? Napišite u komentaru!
Ako vam se svideo ovaj tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama i preporučite drugima. Ukoliko želite još ovakvih tekstova prijavite se na moj Newsletter i slaću vam nove tekstove sa bloga jednom mesečno. Hvala na čitanju!
