Putopis na moj način – Deo 2: Amsterdam

Da li da pređem odmah na utiske o Red Light District-u ili da ostavim najbolje za kraj? Recimo da ću posle o tome, to je posebna priča.

Ne zovu Amsterdam džabe “Venecija Severa“. Ispresecan kanalima, samo mu gondole fale da još više liči na svoju italijansku sestru. Ono što ga izdvaja od svega i svih ostalih gradova koje sam na ovom putovanju videla su bicikli (ili možda biciklovi?). Naime, postoje odlične  bicilističke staze i ljudi masovno koriste ovo sredstvo prevoza. Mogu se videti ljudi koji hitaju sa posla, još uvek u formalnim odelima, na biciklima, čak i po kiši. Jure. I sviraju ako im nagaziš na stazu. Vrlo zabavno. I opasno. Vrlo su agresivni.
Voda svuda. Rekoh da je Venecija
Ono što se meni sviđa je arhitektura. Drugačija je. Kuće su vrlo uske a visoke i izgledaju kao da im je neprijatno što se tu nalaze (Personifikacija stambenih objekata level pro). Jedna anegdota: na prednjoj strani krova kuće imaju kuke koje su služile za unošenje nameštaja na više spratove. Nekada su te kuke služile i za uošenje pijanih holandskih muževa u kuću pa je tako nastao pojam “Leteći Holanđanin” (bar tako tvrdi moj turistički vodič).
Ovaj grad ima istoriju. Kuća Ane Frank, Muzej Madam Tiso (koji usled nedostatka vremena nisam stigla da posetim), Van Gogh muzej (ista priča) i još gomila čitava zanimljivih muzeja. Među njima i Coster Diamonds i njihov muzej dijamanata gde sam se edukovala o ženinim najboljim prijateljima,
Najbolja fora je bila što nam je bilo dozvoljeno da probamo (žuto zlato + brilijant =2.000,- evra)
Išla sam i u  Heineken Experience Amsterdam. To je neka vrsta muzeja gde na interaktivan način saznajete o procesu proizvodnje piva od samog očetka pa sve do kraja, do flaširanja. Bilo je i degustacije. Vrlo zanimljivo iskustvo u svakom slučaju. Vredi posetiti, naročito ako ste ljubitelj piva kao ja.
Red light district
 
Nemam fotografije odavde jer fotografisanje nije dozvoljeno. Pokušaću da vam opišem. Kao uvod ide ovo:
Bukvalno je sve isto kao u pesmi.

Ulice su uske, crveno svetlo gori iz raznih izloga veličine prosečnih vrata, sa staklom. Iza stakala su žensketine (vrlo zgodne i očuvane, moram priznati) koje vas samo gledaju ili vas pozivaju. Čula sam da su cene oko 50 evra za 15 minuta. Najveći paradoks je što je čitava četvrt smeštena pored najstarije crkve u Amsterdamu. Čak je podignut i mini spomenik gospodaricama noći. Ne znam da li to odobravam. Bolje da su ljudi fizički aktivni nego da se drogiraju.

Zaključak

Amsterdam, po mom mišljenju, nije ništa posebno. Muzeji su simpatični i dalje, ali sav taj miris marihuane po ulicama…nisam sigurna da mi se sviđa.
Ako vam se svideo ovaj tekst podelite ga na društvenim mrežama i preporučite drugima. Takođe, ako ste putovali nekad u Amsterdam napišite u komentaru šta vam se najviše svidelo!

Kristina Vuković

Pročitajte i ovo

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.