Još jedno sećanje na jedno malo putovanje. Ovo je bio prvi put da ja putujem u Hrvatsku. Čudno je kako smo nekada bili jedna država, a sada nam je ona inostranstvo. No, nećemo sada o tome.
Krenuli smo u Hrvatsku 23. 09.2015. i vratili se u Beograd 26.9.2015. Putovali smo autom, poslovno. Čekalo nas je more sastanaka, ali smo se nadali da ćemo videti i nešto od Istre. Ruta je, od prilike, išla ovako: Beograd-Zagreb-Opatija-Lovran-Rovinj-Umag-Poreč-Rovinj-Beograd. Bili smo smešteni u Rovinju, gde je glavna svrha posete bila Weekend Media Festival.
Specifičnost ovog putovanja je što smo krenuli iz Beograda baš u vreme haosa oko migranata, zatvaranja graničnih prelaza i napetosti vezane za ulazak migranata na teritoriju EU. Moram priznati da je bilo čudno. Morali smo da idemo na alternativni granični prelaz. Mnoge posle nas su već vraćali nazad, no uspesmo nekako.
O Istri
Istra je najveće jadransko poluostrvo. Jedan njen deo je i pod teritorijom Slovenije. Najznačajniji gradovi i opštine Istre su: Pula, Pazin, Poreč, Rovinj, Opatija, Umag, Novigrad, Labin, Buzet i Motovun (Hrvatska) i Kopar i Piran (Slovenija). Administrativni centar je Pazin, ekonomski centar je Pula. Više informacija o Istri možete naći OVDE.
Dan 1: Beograd-Zagreb-Opatija-Lovran-Rovinj
Iz Beograda smo krenuli rano ujutro. Sendviče spakovane za put pojeli smo do granice. Nakon čekanja na granici (kraćeg nego očekivanog zbog tadašnje situacije) nastavili smo ka Zagrebu. Ovde smo se zadržali tek toliko da ispunimo neke poslovne obaveze, pa nisam videla mnogo od grada. Tu sam prvi put pila famozni Franck-ov čaj (Svi koji su gledali seriju “Složna braća” sećaju se onog pitanja za kafu: “A je l’ Frankova“). E to je bio dobar zeleni čaj!
Sledeća stanica – Opatija! Slična stuacija je bila kao i u Zagrebu: sastanak i zbogom Opatijo! na sreću, bar sam tokom vožnje uspela da vidim deo grada.
Dobrodošli u Opatiju! |
Ono što ipak jesam videla od ovog grada je da izgleda divno čak i po oblačnom vremenu, na kraju turističke sezone. Mogu da zamslim kako li je tek u jeku sezone. Svakako bih volela da vidim. Arhitektura je simpatična. Sve deluje kao u nekom magazinu. Dakle, jedva čekam da se vratm tamo i provedem više vremena u tom gradu. Nastavljamo dalje.
Lovran
Ovo je zahtevalo poseban deo teksta. Lovran je grad na obali Kvarnerskog zaliva – najvećeg zaliva hrvatskog dela Jadrana. Ime je dobio po bujnoj vegetaciji lovora koji samoniklo raste na ovom prostoru. Ono na šta ću se ovde fokusirati je restoran u okviru hotela Draga Di Lovrana (Lovranska draga), u kome smo večerali.
Prvo da kažem da je dolazak na ovo mesto, sam po sebi, avantura. Put je strm, neravan, sa milion krivina. Da ne pričam o magli i kiši po kojoj smo se vozili. Ovaj hotel nalazi se na samom kraju sveta. Ali kad dođete tamo, zaboravićete svu muku oko dolaska. Ljudi, taj pogled sa terase… Ja sam malo šta lepše od toga u životu videla. Sa jedne strane more, sa druge strane planine. Uostalom, pogledajte i sami.
Mislim, zaista. |
Bila sam tamo nekoliko sati i već sam u mislima odlučila da, ako se budem ikad udavala, venčanje pravim tamo. Jednostavno je prelepo. Mesto, budući da je udaljeno, okuplja samo odabrano društvo, poznavaoce vina i finedining-a. Daleko od svake gužve i smešteno usred neodoljivog ambijenta, ovaj boutique hotel i restoran je nešto što ne smete propustiti, ako ste u blizini.
Više informacija o ovom mestu možete naći na ovom linku.
U Rovinj sam stigla kasno uveče.
Dan 2: Rovinj-Umag-Poreč-Rovinj
Rovinj je za mene bio ljubav na prvi pogled. Stari deo grada deluje kao jedan od italijanskih gradova, sa uskim, strmim ulicama i mirisom morske hrane i maslina koji zauvek ostaje u sećanju. Ovde sam provela veći deo drugog dana, sa kratkim svraćanjem u Umag i Poreč, pa ću se zato Rovinju najviše i posvetiti.
Iako je bilo loše vreme, a ja nisam imala slobodnog vremena za šetnju, i nisam ponela fotoaparat, ipak sam uspela da uhvatim nekoliko prizora, koje sam želela da zapamtim.
Prilikom moj posete bila sam smeštena u divnom apartmanu u gradu, u ulici Trevisol a doručak je bio u hotelu Angelo d’Oro. Hotel ima bogatu istoriju jedno je prijatno i ušuškano mesto sa vrlo ljubaznim osobljem.
Sve informacije o hotelu i apartmanima možete pronaći OVDE.
Po gradu imate dosta malenih prodavnica gde možete kupiti vino i neke druge “jestive” suvenire. Obavezno posetite i pijacu u glavnoj ulici starog grada. Možete se pomešati sa lokalnim stanovništvom i možda i naći nešto što vam se sviđa.
Napomena: kroz stari deo grada uglavnom ne možete ići autom. Ulice su preuske.
Ceo stari deo grada izgleda kao scenografija nekog romantičnog filma. Sve je tako živopisno. Šetnja uz more, zvuk galebova i udaranja talasa o obalu, mirisi… Shvatate zašto morate posetiti Rovinj?
Uveče je došao red na večeru u tratoriji Giannino. Imala sam čast da razgovaram sa vlasnikom koji je odmah uspeo da prenese svoju ljubav prema spremanju odlične hrane i na nas, slušaoce. Uvek je motivišuće slušati nekoga ko toliko voli svoj posao. Restoran je počeo da vodi njegov otac, a on nastavio. Najprijatnije je sedeti na jednom ovako opuštenom mestu sa prjateljima, na terasi i sprobavati riblje specijalitete uz dobro vino. A vino zaista jeste dobro. To govori i ova fotografija.
Nešto sam rumena |
Ovde su nastale i one fotografije hrane sa početka teksta. Nisam toliki poznavalac (zapravo, nisam nikakav) morskih plodova i finedining-a da bih mogla da vam kažem šta je tačno prikazano od hrane, ali odgovorno tvrdim da je sve bilo preukusno. (Ah da, dole desno na slici su taljatele sa tartufima. Odlične uz vino). Toplo preporučujem ovo mesto.
Pročitajte više o ovom restoranu klikom na ovaj link.
To veče je otvoren i Weekend Media Festival, koji je bio glavni razlog mog dolaska u Rovinj.
Dan 3: Weekend Media Festival – mesto gde se spajaju posao i zabava
WMF je jedan od najznačajnih događaja u regionu, ako se bavite medijima, PR-om, marketingom i komunikacijama. 2015. godine je održan 8. put i oh, kako je bio zanimljiv! Ceo dan sam provela na radionicama, predavanjima i panel diskusijama o najnovijim trendovima u gore navedenim oblastima. Dodeljene su i mnoge nagrade, predstavljeni mnogi časopisi, agencije i slično. Bilo je to jedno sjajno iskustvo. Festival se održavao u različitim halama nekadašnje Tvornice Duhana Rovinj i sve je bilo vremenski odlično uklopljeno. I naravno, veoma korisno i zanimljivo. Svaka čast organizatoru.
Ovde ćete naći više informacija o festivalu.
Uveče je bilo vreme za večeru u restoranu Kantinon. jako mi se svideo enterijer, tako je drugačiji od svih mesta na kojim sam bila. Slatki i slani specijaliteti, blizina mora i ljubaznost osoblja doprinela je mom totalnom opuštanju te prijatne večeri.
Želite da posetite ovaj prijatan restoran? Pogledajte kakve sve poslastice nutde u restoranu, na njihovom zvaničnom sajtu.
Ovo je bilo finale mog boravka u Rovinju. Sutradan smo krenuli za Beograd i poneli gomilu utisaka iz ovog posebnog mesta.
Presuda
Ne znam zašto, ali čini mi se da iz ovog celog teksta isijava moje oduševljenje Istrom. Jednostavno, svdeo mi se njihov pristup životu, nekako hedonistički, svidela mi se hrana, vino i arhitektura. Svideli su mi se ljudi. To je valjda ono najbitnije.
Samo želim što pre da se vratim. Možda na WMF 2016, možda nekom drugom prilikom, ali vraćam se sigurno. A vi, šta čekate? Ako već niste, obavezno posetite Rovinj i javite mi kako ste se proveli.