Salaš 137 – moje omiljeno parče ravnice

Salaš 137 - moje omiljeno parče ravnice © According to Kristina

Za razliku od mnogih ljudi mojih godina, ja nisam neki ljubitelj burnih noći, opijanja ili šopinga u svetskim metropolama. Moji vidovi zabave i zanimacija na putovanjima su nešto drugačiji. Na sreću, skoro sam imala priliku da posetim jedno veoma lepo mesto, koje je skroz “leglo” mojoj vojvođanskoj polovini ličnosti. Otkrivam vam Salaš 137.

Šta je salaš

Reč salaš potiče od mađarske reči szállás što znači dom ili smeštaj. Salaši su nekada bili domaćinstva/gazdinstva sa više objekata: porodične kuće i poljoprivrednih objekata kao što su štala i ambar, koji su bili okruženi obradivom zemljom i pašnjacima. Najčešće ih je naseljavala ista porodica,  iz generacije u generaciju. Salaši su bili namenjeni smeštaju stočara i ratara prilikom letnjih radova, građeni su obično van grada ili sela, a karakteristični su za oblast Panonske nizije, a naročito za Slavoniju i Bačku.  (Izvor: Putuj sigurno, Wikipedia)

Salaši su karakteristični za Vojvodinu © According to Kristina
Salaši su karakteristični za Vojvodinu

Salaši koje danas poznajemo su zapravo te farme pokraj puta, koje su kasnije adaptirane u ugostiteljske i turističke svrhe. U njima se, osim fenomenalne hrane po tradicionalnim i modernim receptima, mogu naći i sale za svečane prilike, smeštaj, ponuda brojnih aktivnosti na otvorenom i naravno – muzika tamburaša.

Šta možete raditi na Salašu 137

Želim da vam sada pripovedam o svom boravku na Salašu 137 u Čeneju, kod Novog Sada. Na ovom mestu sam se našla sticajem srećnih okolnosti, i ne mogu biti više zahvalna sudbini na tome. Moj boravak je trajao gotovo 3 dana sa 2 noćenja, i za to vreme sam napunila svoje zalihe energije za narednih nekoliko nedelja. Nekad je stvarno dobro pobeći iz grada.

Ono što vas čeka na ovom mestu je ambijent skroz autentičan: tu je drvo, tu su detalji, i sve je tako iskombinovano da možete da osetite pravi duh Vojvodine. S obzirom na to da sam Vojvođanka i živim u Vojvodini, ovde sam bila kao svoj na svome. Tamburaši, ravnica i molovani zidovi su nešto uz šta sam ja odrastala, i šta predstavlja moje nasleđe (uz dužno poštovanje mojoj bajinobaštanskoj polovini gena).

Detalji su ono što unosi dušu ovom mestu © According to Kristina
Detalji su ono što unosi dušu ovom mestu

Ne znam ni odakle da krenem, ali počeću od smeštaja. Sobe su veoma zanimljive, i nekako tople i domaćinske. Bila sam u dvokrevetnoj sobi sa kupatilom. Radijatori dobro rade, ima i klima, internet je pristojan. kada uđete u sobu imate prostor za sedenje, a do kreveta u potkrovlju se dolazi kada se popnete uz stepenice.

Smeštaj na salašu © According to Kristina
Smeštaj na salašu

Kada je reč o mogućim aktivnostima koje ovde možete očekivati, ponuda zavisi i od sezone. Budući da sam ja naišla u vreme jeseni i hladnijeg vremena, nije bilo toliko živo napolju, ali unutra je sve bilo puno. U svakom slučaju, na raspolaganju su vam vožnja fijakerom i jahanje konja. Ovaj salaš ima svoju školu jahanja, pa možete tokom dana osim konja, videti i njihove jahače, koji posle jahanja svrate na čaj. Salaš nudi i druge aktivnosti kao što su streličarstvo, degustacija vina, lov, a tu su i pansioni za pse, igrališta za decu i sportski tereni.

Kada pričate o Salašu 137 jednostavno ne možete da izostavite njegovu gastronomsku ponudu. Jelo se dobro i obilno, a ukusi su bili malo tradicionalni vojvođanski, malo svetski. Služi se i doručak i ručak i večera, kod njih možete popitit dobru kafu, a uveče se lepo provesti uz tamburaše. Jednostavno, ovde postoji kompletna ugostiteljska ponuda.

Preporuke i “presuda”

Počnimo sa hranom. Meni je bilo važno da ima dobrih kolača, da se ne lažemo. Jafa torta je bila apsolutni pobednik, a ni koh sa prelivom od šumskog voća nije bio loš. Od “konkretne hrane”, meni je bila odlična ćuretina sa mlincima, a “Popajsalata mi je ostala u najlepšem sećanju. Prosto morate da je probate. Neke od ovih jela možete pogledati ina mom Instagram profilu. Od aktivnosti preporučila bih vožnju fijakerom, a nemojte propustiti da popijete i neko piće posle večere, kada dolaze tamburaši.

Idealno za odmor i bekstvo iz grada © According to Kristina
Idealno za odmor i bekstvo iz grada

Ovo mesto bih preporučila svakome kome je potreban odmor i mala vojvođanska avantura. Prijatno osoblje, dobra hrana i naravno muzika, učiniće da boravak na ovom mestu dugo pamtite. Ukoliko koristite TripAdvisor, možete me pratiti tamo i čitati moje utiske o mestima koje posećujem, a Salašu 137 će ići najviša ocena.

Nadam se da sam uspela da vam adekvatno prenesem i miris, i ukus i dušu ovog mesta. Vama ne preostaje ništa drugo nego da ga posetite, a meni ne preostaje ništa drugo nego da se što pre vratim.

Napomena: ovaj tekst nije sponzorisan.

Korisni sajtovi:

Ukoliko vam se ovaj tekst dopao, podelite ga sa drugima na vašim društvenim mrežama. Takođe, možete ga poslati nekome kome mislite da će se svideti. Hvala na čitanju.

Kristina Vuković

Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta i zaljubljenik u digitalni marketing. Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Dobrodošli na moj mali blog.

Pročitajte i ovo

2 Replies to “Salaš 137 – moje omiljeno parče ravnice”

  1. Divno sto ti se svidelo u “mom komsiluku”. Ovde redovno dolazim sa mojom familijom da se dete istrci i pojedemo kolace 🙂

    1. I meni je drago <3 Kolači su i više nego fantastični, a mesto ima i neku svoju dušu 🙂 Jedva čekam ponovo da odem.

Leave a Reply