2u1 recenzija: Brem Stoker “Drakula” i Drakulin zamak u Transilvaniji

Nisam pisala o knjigama, ima nekih 100 godina. Povećan obim posla i dosta edukacije uslovilo je blago zapostavljanje mojih knjižnih prijatelja, ali tu i tamo nešto se ipak pročita. Ovoga puta, htela sam da unesem malo života u recenziju jednog klasika, tako što ću ga “pomešati” sa jednim mini-putopisom. Pročitajte moje utiske od “Drakuli” Brema Stokera, ali i kako sam doživela Drakulin zamak u Transilvaniji.

“Drakula” i Drakula za Noć veštica

Kao mali uvod u ovu, čini mi se, neobičnu recenziju, htela sam da sa vama podelim odakle je uopšte potekla ideja za ovaj tekst. Naime, prilikom priprema za moje 2. putovanje u Transilvaniju, simbolično – za Noć veštica, činilo mi se da ne polazim sa dovoljno znanja. Znala sam da ću videti Drakulin zamak, znala sam priče o Drakuli, ali me je interesovalo odakle je sve to krenulo.

Knjigu “Drakula” u izdanju Kontrast izdavaštva kupila sam još pre godinu-dve. Znala sam da želim da pročitam taj klasik, ali mi i nje baš bio u prioritetima. Kako se približavala moja poseta Rumuniji, pomislila sam da nema boljeg vremena da pročitam to delo, da mi sve bude sveže baš pred samu posetu zamku. I bila sam u pravu. Sve se idealno uklopilo. 

Bram Stoker: “Drakula” – blizak susret sa najmračnijim ljudskim nagonima

Za mene, jednog laika, “Drakula” nije roman o ovoj ličnosti, mračnoj i ubilački nastrojenoj, truloj iznutra i hladnoj spolja, iako roman nosi njegovo ime. Ovo je priča o strahu, o skrivenim strastima koje nikome ne priznajemo, o tamnim stranama naših ličnosti. 

“Drakula” je najpoznatije delo irskog pisca Brema Stokera. Reč je o gotičkom, horor romanu napisanom 1897. godine, koji je popularizovao vampire – stvorenja noći iz rumunskog, a prema nekim izvorima i srpskog foklora. Ova knjiga, a sa njom i sama priča o Drakuli, doživela je pravo priznanje tek nakon smrti Stokera, kada je počela da se izvodi kao pozorišni komad. Zamak koji je opisan u knjizi smatra se da je baš ovaj o kojem ću vam kasnije pisati.

Ono što je specifično za ovaj roman, a što se meni svidelo i olakšalo mi čitanje, je što je on pisan u epistolarnoj formi, odnosno u formi dnevnika. Meni, koja imam problem sa održavanjem pažnje, bilo je lakše da mi se tako “preseku” celine. 

Kao što sam napisala u svojoj objavi na Instagramu (Da li se pratimo? Potražite me na @accordingtokristina). Na početku sam se baš mučila sa ovim klasikom. Potpuno odviknuta od čitanja romana, slabo zainteresovana za horor, razvlačila sam se nedeljama, sve do jedne večeri kada sam uzela da pročitam par stranica, potpuno utonula u knjigu i do ujutro pre posla pročitala sve.

Čini mi se da sam na početku imala blokadu jer je radnja bila nekako isuviše napeta, a ja nekako osetljiva. Neću da lažem, nije mi tad prijala. Međutim, te jedne večeri sam bila raspoložena. Sve je postalo zanimljivije kada je Harker, glavni lik uspeo da pobene iz Drakulinog zamka u Transilvaniji. Klupko priče je krenulo da se odmotava, jedna scena je vodila u drugu, sve do finala.

Kao što je rekao Marko sa bloga Bookmarkić u svojoj analizi ovog istog izdanja, u vreme kada je ovo delo izašlo sigurno je bilo zastrašujuće, a danas ga možda niko neće tako doživeti. Ono što je na mene ovde ostavilo utisak je što priča ima svoju jačinu više u smislu više na nekom psihičkom nivou, nego što su opisane grozne stvari koje se događaju Drakulinim žrtvama.

Nekako je sve u nekom zamišljanju, svi znaju da se nešto sprema, ali ne znaju kako to izgleda, niti kako se protiv toga boriti. Kao da se svi dobri likovi u omanu bore protiv onog zlog u sebi. Bar sam ja to tako doživela. Omiljeni lik mi je naravno bio Van Helsing.

Ko je bio Vlad Drakula?

Kako ne bih ovde dosađivala pričom ko je bio pravi Vlad Drakula, poznat kao “Nabijač”, reči su samo nešto kratko. Vlad je bio vlaški vojvoda (oblast u današnjoj Rumuniji) rođen u Segešvaru koji je u nekoliko navrata dolazio na vlast. Bio je grozan prema narodu, veoma uspešno se borio protiv Turaka i imao odličnu saradnju sa rumunskim esnafima.

Njegov otac pripadao je viteškom redu Zmaja (kojem je isto pripadao i Stefan Lazarević i ) i zbog toga dobio naziv “Drakul” što znači zmaj. Vlad je samo Drakul preinačio u Drakula, a dobija i nadimak Cepeš, što znači nabijač, zbog svog običaja da nabija neprijatelje na kolac. Umro je u Bukureštu. Kompletnu priču o njemu pogledajte ovde:

Iako bi ovde trebalo da bude reč o knjizi, ne mogu a da ne spomenem i razne ekranizacije. Iako nisam pogledala baš sve, preporučujem Dracula Untold. Apsolutno je epohalan.

Drakulin zamak u Transilvaniji kao zvezda “Noći veštica”

Ne mogu da zamislim bolje mesto za zamak. Zamak Bran se nalazi u okolini rumunskog grada Brašova, na granici između Transilvanije i Vlaške. Oko njega je prelepa priroda, a sam zamak je masivan, sa gotskim elementima, izgrađen od kamena, drveta i opeke. 

Zamak smo posetili krajem oktobra, taman oko Noći veštica. Duvao je opak vetar sa Karpata, promicala je i neka kišica, bila je tona ljudi koja se gurala da uđe unutra, ali što se mene tiče – apsolutno se isplatilo!

Zamak Bran i njegova istorija

Na ovom mestu je napre bila podignuta drvena utvrda (XIII vek), koju su sagradili tevtonski vitezi. Tu građevinu su srušili Mongoli. Zamak Bran koji danas vidimo, izvorno je podignut 1377. Godine kada je saksoncima naseljenim u ovom krajevima konačno bilo dozvoljeno da podignu utvrđenje. Nedugo zatim oko zamka niče i naselje Bran.

Zamak je često menjao vlasnike i namene, pa je služio čak i carinska ispostava za trgovce koji su prolazili ovim putem. U ovom zamku živela je neko vreme i rumunska kraljevska porodica – kraljica Marija od Edinburga (bratanica britanske kraljice Viktorije) i kralj Ferdinand Rumunski.

Interesantno je da je ovde boravila često i njihova ćerka Marija od Rumunije, kasnije Marija Karađorđević – žena kralja Aleksandra I Karađorđevića. Danas je zamak u privatnom vlasništvu, vraćen naslednicima.

Ono što sigurno želite da znate je u kakvoj je vezi ovaj zamak sa Vladom Cepešom, i odakle ova građevina u romanu Brema Stokera. Ovaj zamak nema ama baš nikakve veze sa Drakulom. On u njemu nije boravio, niti je ikada njemu pripadao. 

Što se tiče Stokera, smatra se da on nije mogao znati za ovaj zamak, jer on čak nikada nije ni čuo za njega, a nije ni posetio Rumuniju. Reč je o čisto marketinškom triku, ali kakve veze ima – važno je da je zamak interesantan.

Tura kroz zamak Bran i mali šoping sa Drakulom

Na ulazu ispred mene bila je kolona ljudi i dece svih uzrasta, nestrpljiva da napokon zakorači u interesantan Drakulin zamak. Neću da lažem – gužva je bila ogromna. Mileli smo po zamku, ali to me nije omelo. Sigurna sam da je ovo vrhunac sezone i da je zbog toga bila ovolika gužva. 

• 

• 

Iako sam pirlikom ove posete Transilvaniji obilazila još neka mesta, ovo je definitivno bio vrhunac mog putovanja. Zamak je, iako renoviran nekoliko puta, ostao autentičan i srednjovekovnog izgleda. On je sam po sebi atrakcija, a predmeti unutra su takođe zanimljivi. Enterijer nije sačuvan, već su uzeti razni predmeti iz raznih vremena, ali svejedno sve izgleda zanimljivo. Takođe, s obzirom na to da je Noć veštica bila aktuelna, bio je prisutan zanimljiv tematski dekor.

Iskoristila sam priliku posete Drakulinom zamku da nešto i pazarim. U prodavnici suvenira sve mi je bilo zanimljivo, ali ne i kič. Suveniri su bili kvalitetni i praktični, a ja sam odabrala jedan stoni kalendar sa motivom Drakule, kapu sa sličnim motivom i sitnicu za firmu. Dobro sam se i na to ograničila jer je bilo baš raznih zanimljivih stvari. Nikad se toliko nisam obradovala suvenirima! 

Kao što sam već naglasila negde ranije u tekstu, iako je bila gužva, ja se zbog toga nisam potresala. Manje – više sam na to bila spremna, zamak mi se svideo – naročito dvorište. U arhitekturi dvorca su mi se najbiše svideli drveni elementi, koji svemu i daju neku draž. Ponovo bih ga posetila, ukoliko mi se pruži prilika.

Korisne informacije:

• Zvanični sajt zamka Bran
• Ulaz u zamak Bran: oko 60 leja u sezoni
• Turistička agencija preko koje sam putovala na ovu turu: Jungle travel (plaćeno mojim novcem)
• Savet + : Ukoliko idete u doba kada sam i ja išla, ponesite kapu jer duva kao ludo, ili je kupite kao ja. Bar jednom da ispadnem pametna.

Nadam se da vam je ovaj tekst bio interesantan i da ste dobili želju ili da posetite Drakulin zamak, ili da pročitate “Drakulu”. Na kraju mi je bilo baš drago što sam uklopila čitanje ove knjige sa putovanjem u Rumuniju i nadam se da ću moći ovo da izvedem sa još nekim književnim delom i destinacijom. 

Da li ste vi pročitali “Drakulu”, ili posetili Drakulin zamak u Transilvaniji? Ukoliko jeste, kakvi su vaši utisci? Podelite ih sa mnom i drugim čitaocima u komentaru.

Možda će vas interesovati i ovi tekstovi:

• Transilvanija 1. deo: Nasleđe Korvina i idila Sibinja
• Transilvanija 2. deo: Avantura Transfagarašan – ne gledaj dole!
• Top 3 knjige za lični razvoj

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.