Da biste znali kako da iskoristite svoj maksimum morate sebe dobro da poznajete. To znači da treba da priznate sebi čak i koje su vaše slabosti, da biste ih naknadno pretvorili u snage. Pokušavajući da sredim svoj život, pretresajući po svojim navikama i tražeći prostor za unapređenje, u poslednjih nekoliko meseci shvatila sam da patim od jednog specifičnog “fenomena”. Šta je to strah od propuštanja (FOMO), šta nas on uči i kako se ja borim protiv njega čitajte u nastavku.
Šta je strah od propuštanja (FOMO – Fear Of Missing Out)
Slično kao i sindrom izgaranja, i strah od propuštanja je stanje koje odlikuje moderno doba. Ovaj pojam je u Oxford English Dictionary ubačen 2013. godine i to sa sledećom definicijom:
Nervoza izazvana mogućnošću da se negde trenutno dešava neki događaj, često izazvana objavama na društvenim mrežama.
Izvor: Lexico, powered by Oxford
Jednostavnije rečeno: to je osećaj da nešto negde propuštate radeći to što radite trenutno. Kada se ovaj osećaj javi, vi postajete anksiozni, a neretko gubite mogućnost koncentracije i motivacije za ono što trenutno radite.
Strah od propuštanja se manifestuje već pomenutim osećajem nelagodnosti i nemogućnosti da se “skrasimo”, a prate ga konstantna potreba da se proveravaju društvene mreže i skroluje u nedogled, ne bi li se propratila svaka aktivnost “tamo negde”.
Zašto neko pati od straha od propuštanja
Kada govorimo o strahu od propuštanja (FOMO), važno je znati da su neki segmenti populacije skloniji ovoj pojavi. Određene ankete su pokazale da “približno 3 četvrtine mladih preživljava FOMO, kao i da se suočava sa intenzivnim osećajem nelagode kada postoji rizik da će propustiti neku priliku, odnosno neko iskustvo. (Izvor: Psihoverzum)
Prema istom izvoru, istraživanje sprovedeno u Bosni i Hercegovini pokazuje da je 30% ispitanih učenika (prosečne starosti 13 godina) pod rizikom od razvijanja straha od propuštanja prilika, dok njih 20% pokazuje sve simptome ovog fenomena.
U magazinu Time govori se o strahu od propuštanja u smislu da je on odraz nezadovoljstva određene osobe kod koje se on manifestuje. Ukoliko patite od ove pojave, najverovatnije se ne osećate baš najbolje u vezi sa životom koji vodite.
Oni zaključuju da su osobe sa niskim nivoom zadovoljenja osnovnih potreba za priznanjem, autonomijom i povezanošću sa drugima, skloniji jačem osećaju straha od propuštanja. Takve osobe, bežeći od svog nezadovoljstva, utehu traže na društvenim mrežama.
Istraživanja su pokazala da osobe sa jakim osećajem straha od propuštanja proveravaju svoje Facebook profile odmah nakon buđenja, pre odlaska na spavanje i za vreme obroka.
Kako može da se ispoljava + FOMO na mom primeru
Osim što ćete preterano skrolovati po društvenim mrežama, FOMO vas može “naterati” i da na sebe preuzimate određene obaveze koje inače ne biste.
Tako uočavamo veliki broj mladih koji isu po žurkama, izlascima i festivalima bez izuzetka, sa nedovoljno vremena da čak i odmore između, najviše poneti željom da budu prihvaćeni u društvu.
Kod nekih drugih se to može javiti kao želja za konstantnim putovanjem i kretanjem, ali i potrebom da se konstatno ide na neke kurseve i edukacije.
Priznajem, kriva sam.
Kada sam bila redovna studentkinja prihvatala sam pozive i išla na sve moguće i nemoguće edukacije, predavanja i kurseve. Ta moja praksa održala se čak par godina, dok nisam ustanovila da su neke od tih radionica bile čisto gubljenje vremena i “razvodnjavanje” mojih interesovanja. Takav životni tempo doprineo je i pojavi sindroma izgaranja kod mene.
S obzirom na to da sam svestrana osoba i da me baš veliki broj oblasti interesuje, stvarno je teško da se vratim na pravi put – ka ispunjavanju svojih ciljeva.
Ono što meni mnogo pomaže je da odredim prioritete za određene periode i njih se držim. To mi pomaže da ne skačem sa jedne teme na drugu, sa jedne aktivnosti na drugu, već se fokusiram koliko je to u mojoj moći.
Kada svoju pažnju usmerim na ono što je zaista važno, ostali “skretači pažnje” mi manje smetaju i nemam osećaj da nešto propuštam, jer radim na onome što mi je zaista prioritet. Više o tome možete čitati u ranijem tekstu Odredite prioritete – povećajte produktivnost.
Šta nas uči FOMO?
U vreme kada je zaista nemoguće da se u potpunosti diskonektujemo sa svih društvenih mreža (naročito mi kojima je to posao), ova pojava straha od propuštanja navodi me na razmišljanje od čega mi to bežimo.
Smatram da je FOMO samo jedna od pratećih vidova eskapizma od nezadovoljstva sopstvenim životom – svesno ili nesvesno. Umesto toga svega, trebalo bi nekada da se okrenemo sebi, da oslušnemo sebe i “bacimo se” na ono što je zaista važno – a to su aktivnosti koje će unaprediti naš lični i profesionalni razvoj.
Prvi korak mogao bi da bude baš “digitalni minimalizam”, o kojem piše Aleksandra Petrovski u svom tekstu Šta je uopšte taj FOMO? Strah da “ukaljam” svoj obraz na tuđem ekranu, eto to je,
Da li ćete dozvoliti strahu od propuštanja da utiče na vaš život, ili još gore – da ga potpuno preuzme do mere da izgubite tlo pod nogama, osećaj za prioritete i smisao za odgovorno ponašanje, ostaje na vama. Nadam se da će vam ovaj tekst biti znak da više obratite pažnju na to čemu (kome) poklanjate vaše vreme i od čega ustvari bežite.
Da li mislite da ste ikada patili od straha od propuštanja i ako jeste – kako ste se od njega otrgli? Pišite u komntaru!
Nastavite sa čitanjem:
- Aktivno slušanje: Da li komuniciramo?
- Veliki iskorak – zašto je i vama potreban?
- Zašto je sasvim u redu da budete sami
Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.
Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
