Toliko puta sam pisala na temu ispunjavanja tuđih očekivanja i iščašenih društvenih normi da su već i vrapci na grani počeli da cvrkuću o tome. I dalje svakodnevno nailazim na razne oblike potcenjivanja, ismevanja, osude zbog različitosti, individualnost i generalno – osvešćenosti. I dalje svakodnevno postavljam sebi isto pitanje: Ko nam postavlja standarde?
Ko određuje da li smo dovoljno dobri?
Da li mi se samo čini ili su ljudi izgubili samopouzdanje?
Ponekad mi se čini da mnogi od nas nemaju svoje lično mišljenje, a o stavu i da ne pričamo, pa misle da će neko drugi da im ih usadi. Tako čekajući da drugi reše njihove probleme, oni postaju podložni uticajima sredine, kao i njenim standardima, a ti drugi – oni nađu za shodno da nas procenjuju.
Kada ste mladi, neiskusni, nesigurni, ili kada nemate dovoljno razvijeno kritičko mišljenje, lako je da vas okolina uzme pod svoje. Neki strani ljudi daju sebi za pravo da vam određuju način ponašanja i života, da vas komentarišu i prekorevaju. Daju vam savete koje niste tražili. Propisuju vam pravila kojih se ni oni sami ne pridržavaju.
Živite svoj život kako vi želite
Svako od nas može da preuzme kontrolu nad svojim životom samo ukoliko to zaista želi.
Potrebno je imati jaku volju i snagu da biste sami vukli konce svog života, ali mnogi ne žele da preuzmu tu odgovornost. Radije će biti marionete drugih. Ljudi čija sreća zavisi od drugih često ni ne primećuju da su izgubili konktrolu nad svime što im se dešava. Da li ste vi jedna od tih osoba?
Svet je pun lažnih moralista koji nas osuđuju zbog nekih sasvim ljudskim misli i dela. Naše ponašanje procenjuju i osenjuju oni koji nas ne poznaju dovoljno, oni koji propagiraju neke strane vrednosti kojih se ni sami ne drže. Zar da nam takvi postavljaju standarde? Ne morate igrati u njihovom kolu – dok god razmišljate svojom glavom oni vam ništa ne mogu.
Standardi ili amovi?
Kao što sam već navela ranije u ovom tekstu, često standarde za naše ponašanje postavljaju oni koji o našem ponašanju ne znaju ništa. Osim toga – Kako može da postoji univerzalno pravilo za svačije ponašanje? Ali ne, standardi su standardi i oni se moraju poštovati.
Pojedina pravila koja su nam nametnuta ne idu nam u prilog. Kada tako kažem ne mislim na osnovne zakone i moralna načela, već mislim na pravila koja nikome ne pomažu, pa bilo da su ona u vezi sa ličnim životom ili recimo sa načinom obavljanja prvredne delatnosti.
Ta pojedina bespotrebna ili loše koncipirana pravila lanci su koji nas sputavaju, amovi koji nam smetaju. A narod kao narod – ide gde mu se pokaže. Neko već od toga ima koristi.
Predrasude, društvo i druženje
Stigmatizacija (lat. stigmatisatio) udaranje žiga, žigosanje.
“Vujaklija”
Čak i predrasude koje vladaju u nekom društvu ili njegovoj celini moždemo lako povezati sa standardima. Čim odstupate od standarda automatski se smatra da niste dovoljno_________ (dopuniti odgovarajućim izrazom).
Predrasude i nezadovoljeni standardi mogu biti ogromna tačka spoticanja pri započinjanju ii održavanju prijateljstva. Misim da se predrasude najviše razbijaju upoznavanjem što više različitih ljudi i tako što se istima pristupa otvorenog uma.
U zavisnosti od toga koji je region, zemlja ili klasa, načini ponašanja prema onima koji odstupaju od standarda u oba smera (i ispod i iznad) mogu biti različita. Nekada se takvi pripadnici društva samo ignorišu, a nekada su mere mnogo drastičnije i idu čak i do smrti. Tu se možda i najbolje vidi kako se pravila pisana od strane ljudi sa nedovoljno znanja i mudrosti, mogu okrenuti protiv naroda, zemlje i privrede.
Zašto je sasvim u redu da budete sami
Kao jednoj introvertnoj osobi, teško mi pada da se stupam u društvene odnose, što ne znači da to ne radim. Ipak, zbog stanja svesti našeg društva sve te interakcije oduzimaju mi tonu životne energije. Sve se svodi na neka poređenja i osudu i teško je promeniti stavove koji su decenijama puštali svoje korenje kod nas.
Da budem malo konkretnija – više se i ne družim niti bavim ljudima koji žive po standardima koje je nametao neko njima dalek, u nekim drugim vremenima i sa drugim potrebama.
Iskreno i čvrsto verujem da je čovek sam u stanju da odredi šta je najbolje za njega i koji put treba da prati. A drugi će ionako pričati.
Još tekstova o sličnim temama:
- Jedini cilj koji treba da imate
- Zašto treba da prihvatite svoje nedostatke?
- Ljudi koji vam ne trebaju u životu
- Reč – dve o ličnom integritetu
- Toksični međuljudski odnosi
Kakvo je vaše mišljenje o standardima? Ko vam ih postavlja i da li ih poštujete? Pišite mi u komentaru.
Ukoliko vam se svideo ovaj tekst i smatrate da u njemu ima neke vrednosti, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite direktno nekome kome mislite da je potreban. Želite više ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i slaću vam nove tekstove sa bloga jednom mesečno. Hvala na čitanju.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
Slažem se! Svako je sposoban da promeni nametnuta uverenja i stil života. Pored toga, dok čitam osećam da ti idu na živce ovi što džojstik svog života daju drugima iz straha da ne budu krivi za svoje greške. Idu i meni 😀
Author
Drago mi je da se neko slaže sa mnom 🙂 Naravno, oni su priča za sebe, to sam spominjala i drugim tekstovima. Ne znam prosto ko mi je gori – oni koji se mešaj u tuđa posla, ili oni što dozvoljavaju da im se nešaju.
Hvala na čitanju i komentaru 🙂