Upoznavanje Srbije: Tvrđave na Dunavu, Viminacijum i Lepenski Vir

Ramska tvrđava Golubačka tvrđava, Viminacijum, Lepenski Vir © According to Kristina

Niko ne zna kako je bilo ovim muškarcima koji su stajali na svakih 30 sekundi da ja nešto fotografišem ili zapišem. Golubačka tvrđava je bila glavni cilj ovog obilaska, pa je pred vama mini putopis iz moje dvodnevne vožnje braničevskim i pomalo borskim okrugom. Nastojaću da napišem što više svojih zapažanja, a bilo ih je mnogo. Krenimo u avanturu.

Viminacijum, rimski grad u Srbiji

Srbija ima toliko toga da ponudi kada je reč o rimskom periodu, a opet ja se nikako nisam upuštala u istraživanje toga. Prvi moj korak u tom smeru bio je obilazak Viminacijuma.

Viminacijum sam posetila davno, na nekoj od školskih ekskurzija, kada ništa nije bilo ovako uređeno i kada nisam znala ni šta gledam ni koliko je sve to vredno. Stupivši sada, nakon bar 15 godina na isto tlo ovog arheološkog nalazišta, nisam mogla da verujem koliko se sve promenilo na bolje. Ko god da je investirao, neka je.

Kada je reč o samom Viminacijumu, grad i rimski logor (kastra) izgrađeni su u I veku na samom severu rimske države, u oblasti koja se zvala Gornja Mezija. Grad je bio jedan od najznačajnijih legijskih gradova na Dunavu i trajao je do VII veka. Procenjuje se da se prostirao na oko 500 ha, imao je oko 48.000 stanovnika i u njemu su boravile 2 legije: legija IV Flavija i legija VII Klaudija.

Danas je nalazište uređeno tako da sadrži nekoliko tematskih celina:

  1. Severna glavna kapija legijskog logora.
  2. Mauzolej – smatra se da je u njemu sahranjen rimski imperator Hostilijan.
  3. Rimska terma – bila je aktivna od I-IV veka kada je izgorela, a kasnije ju je dokrajčio i Atila u svom pohodu. Ovde i dalje možete videti šare u obliku pčelinjih saća na podu – tako su se nekad ukrašavali podovi kada nije bilo pločica.
  4. Mamut park – nažalost nisam ga videla jer je bio u radovima.
  5. Amfiteatar – u njemu su se odvijale borbe. Generalno, gladijatori su se delili na zatvorenike koji su bili prinuđeni da se bore i prave gladijatore koji su se obučavali za ovakav vid “nastupa”.
  6. Domvs Scientiarvm Viminacium – rimska vila koja je dom naučno-istraživačnog centra, ali i turistički kapacitet. Reč je o vili koja je izgrađena baš onako kako su rimske vile nekada izgledale.
  7. Zanatski centar sa pećima za proizvodnju keramike i opeke koji takođe nisam videla

Meni se najviše svideo rimski amfiteatar, koji nije još u potpunosti rekonstruisan, ali jeste dovoljno da steknete utisak kako je to sve izgledalo. Ukoliko vas interesuje kako je izgledao život gladijatora u rimsko doba, pogledajte ovaj zanimljiv video na koji sam skoro naišla:

Rimska vila mi je takođe bila beoma zanimljiva, prvo zbog izgleda (niska i sa velikim dvorištem), a drugo i zbog “Plave sobe”. Plava soba je divna prostorija sva u mozaiku, sa predstavljenim rimskim imperatorima rođenim na teritoriji današnje Republike Srbije. Inače, na našoj teritoriji je rođeno ukupno 18 vladara starog Rima, što nas stavlja na poziciju odmah iza Italije po tom kriterijumu.

Zanimljiva je i činjenica što postoji neistraženi deo terena gde se smatra da je nekada bio hipodrom, ali on će najverovatnije uvek ostati skriven jer se nalazi ispod termoelektrane Kostolac.

Korisne informacije:

Lepenski Vir – kolevka života

Postoji razlog zašto sam ovu sekciju teksta nazvala kao film u kojem glumi Anđelina Džoli. Ovo neverovatno mesto i nema smisla posetiti pre nego što ste dovoljno odrasli da cenite ono što na njemu vidite.

Lepenski Vir je jedno od najvećih arheoloških nalazišta iz doba mezolita (Lepenski Vir I i II) i neolita (Lepenski Vir III). Ime je dobio po Dunavskom viru i bio je sedište jedne od najsloženijih civilizacija iz praistorije. Otkriven je prilikom iskopavanja u okviru projekta Đerdap I kada su pronađeni brojni predmeti zbog koje je osnovana i čitava zbirka.

Zbirka Lepenski Vir sada sadrži predmete koji potiču iz naselja na obali Dunava kod sela Boljetin, sa planski izgrađenim kučama i svetilištima. Tokom daljeg iskopavanja otkriveno je 7 sukcesivnih naselja sa 136 objekata (stambenih i sakralnih).

Samim tim što su bila smeštena uz Dunav, sasvim je logično da su ova naselja bila ribarska. Riba je bila izvor života, ali i inspiracija. To nam govore i karakteristične kamene skulpture iz ovog perioda, koje imaju lice nalik na ribu.

Poseta ovom lokalitetu na mene je ostavila priličan utisak. Ja prosto ne mogu ni da pojmim kako je u to vreme izgledao čovek, život i svet i veoma mi je bilo zanimljivo da vidim sve ovo nakon mnogo godina. 

Treba napomenuti i da je prostor gde je izložena ova zbirka znatno uređeni i može se reć i  na svetskom nivou. Osim toga što možete videti predmete pronađene na lokalitetu i ostatke naseobina, vi ovde možete pogledati i dokumentarni film o tome kako su tekla iskopavanja, ali i kupiti zanimljive suvenire. 

Korisne informacije:

  • Zvanični sajt: Muzej Lepenski Vir
  • Cena ulaznice za vreme moje posete: 500 dinara za odraslu osobu.

Tvrđave na Dunavu: Ramska tvrđava i Golubačka tvrđava

Da se ne lažemo – Ramska i Golubačka tvrđava (Golubački grad) bili su najveći razlog zašto sam insistirala na ovom putovanju, tim pre što su obe nedavno “izašle” iz rekonstrukcije.

Golubačka tvrđava je već neko vreme predmet mog interesovanja, a posetila sam je davno na nekoj od ekskurzija, kada je bila zapuštena i tmurna. Ramsku tvrđavu ne pamtim da sam ikada do ovog momenta obišla, pa sam jedva čekala da je istražim.

Kada putujete sa muškarcima, morate biti spremni na konstantno požurivanje i tempo koji ne dozvoljava mnogo uživanja, osim ako to uživanje nije u pečenju. Međutim, da ne grešim dušu – ipak sam uspela da vidim ono što sam zacrtala.

Znam da svi jedva čekate da vidite i čujete više o tome kakva je Golubačka tvrđava, ali obećavam vam da i Ramska ima šta da ponudi. 

Ramska tvrđava

Ramska tvrđava smeštena je na desnoj obali Dunava, blizu Velikog Gradišta i smatra se da potiče iz XV veka (1483. godine). Izgrađena je na steni, tačno preko puta nekadašnje tvrđave Harem, od koje je bila razdvojena rekom.

Iako je reč o srednjovekovnoj tvrđavi, ispitivanja su pokazala da ona ima i starije elemente, čak iz doba kada su Kelti vladali ovim prostorima (vreme pre Rimljana), a pronađen je i rimski mauzolej.

S obzirom na vreme izgradnje, Ramska tvrđava predstavlja jednu od najstarijih artiljerijskih tvrđava u Srbiji, koja je izgrađena u cilju unapređenja odbrane od Mađara. Tvrđava je izgubila svoj strateški značaj 1521. godine kada su Turci porazili Mađare i proširili svoj uticaj duž toka Dunava.

Danas je ova simpatična, manja tvrđava uređena i rekonstruisana, na mestu gde se pruža lep pogled na Dunav i šteta je ne posetiti je ako već idete do Golupca. Ulaz je besplatan.

Golubačka tvrđava

Ova tvrđava svakako zahteva posebnu sekciju u tekstu. Skoro obnovljena i rekonstruisana, tvrđava Golubački grad postala je pravi biser Dunava. Odmah je jasno zašto je imala toliki strateški značaj.

Ona stoji kao čuvar na ulazu u Đerdapsku klisuru, na mestu odakle se može nadgledati sav kopneni i vodeni saobraćaj, a gde reka predstavlja prirodnu zaštitu.

Kada krenete da istražujete istoriju ove tvrđave, odmah ćete naići na prepreku. Naime, ni sada nije sigurno ko ju je izgradio: da li su to bili Srbi ili Ugari. Jedno je ipak sigurno: Golubačka tvrđava često je menjala vlasnike, i to pre mirnim načinima nego ratom.

Prvo njeno spominjanje u pisanim izvorima je bilo 1335. godine, mada je ona svakako izgrađena ranije. Značajnije spominjanje Srba u vezi sa ovom tvrđavom bilo je kada je despot Stefan Lazarević, kao vazal ugarskog kralja Žigmunda, dobio na upravljanje Mačvu, Beograd i Golubac. On je čak i obnovio tvrđavu i dogradio joj spoljašnji deo.

Nakon smrti despota Srefana Lazarevića, Golubačka tvrđava biva prodata Turcima da bi kasnije opet menjala vlasti. Na kraju, Golubačka tvrđava ipak potpada pod našu teritoriju. I dobro je što je tako.

Danas, ovaj turistički kompleks obuhvata tvrđavu i pripadajuće objekte kao što su suvenirnica i kafe. Sama tvrđava podeljena je u nekoliko delova, prema tome koliko je teško obići taj deo. Postoji 5 zona, od kojih je 5. Potpuno nepristupačna. Ulaz u svaku zonu plaća se zasebno.

S obzirom na to da nisam u nekoj fizičkoj formi dovoljno dobroj da se penjem uz lanac po steni, preskočila sam sve zone osim prve. Prva zona obuhvata posetu trima kulama, među koje spada i moja omiljena – topovska kula. Takođe, omogućena je i poseta palati. 

Tvrđava Golubački grad,
Tvrđava Golubački grad, izvor: Zvanični sajt tvrđave

Legenda:

  1. šešir kula
  2. kula 2
  3. kula 3
  4. kula 4
  5. kula 5
  6. kula 6
  7. kula 7
  8. kula 8
  9. topovska kula

Palata je interesantna jer se u njoj organizuju razne izložbe. Kada sam ja posetila tvrđavu, aktuelna je bila izložba slika Milene Pavlović Barili, jedne od mojih omiljenih domaćih umetnica, koja je inače rodom iz Požarevca.

Uprkos tome što je rekonstrukciju tvrđave pratila:

  • upotreba neadekvatnog materijala koji je verovatno oštetio materijal tvrđave, 
  • odstupanje od plana rekonstrukcije tako da tvrđava dobije kič izgled umesto da joj bude vraćen originalni, 
  • kao i što je sve sve ovo finansiralo strano telo umesto naše države,

ja ću vam svejedno preporučiti da obiđete ovaj kompleks.  

Korisne informacije:

Ukoliko su vam se svidele ove 2 tvrđave, sigurno će vam se svideti i Smederevska! Više o njoj pročitajte u jednom starijem tekstu Smederevo – Prestonica na Dunavu i dom sladoled – rolnica.

Šta još možete posetiti

Sada kada smo prošli kroz najznačajnije znamenitosti ovog kraja, hajde da vidimo šta bi još trebalo da posetite kada ste već stigli dovde. Moj favorit je svakako ergela Ljubičevo, ali zanimljivo je videti Tulbu i Čačalicu.

Ergela Ljubičevo

Ergela Ljubičevo je najstarija ergela u Srbiji, smeštena nedaleko od Požarevca. Prostire se na prostoru od 320 ha i poznata je po punokrvnim engleskim konjima.

Ova ergelu je osnovao knez Miloš Obrenović 1853. godine na imanju “Morava”. 1860. godine predao ju je srpskom narodu i promenio joj ime u Ljubičevo, u čast njegove majke kneginje Ljubice.

Danas je ergela poznata po “Ljubičevskim konjičkim igrama”, gde svoje veštine mogu da testiraju svi koji se bave konjičkim sportovima. Takođe, čula sam da su ovi događaji izuzetno zanimljivi za sve ljubitelje ovih sportova, jer se mogu posmatrati. 

U okviru ergele postoji suvenirnica, ulaz je besplatan, a svuda su četvoronožni drugari spremni za maženje. Tako sam i ja uspela da zagrlim par lepotana.

Tulba

Tulba je etno park izgrađen na istoimenom brdu iznad Požarevca. U okviru njega možete pogledati izgled tradicionalnih kuća iz braničevskog kraja, kao i delove pokućstva.

Tulba © According to Kristina
Tulba

Nažalost, nisam mogla da vidim postavku jer je sve bilo zatvoreno kada sam ja došla, ali kompletnu unutrašnjost možete pogedati na fotografijama u okviru teksta Etno park „Tulba“ – mesto gde živi istorija.

Čačalica

Iako je istorijska pozadina ovog mesta mračna, mesto je mirno i fino za šetnju. Spomen – park Čačalica smešten je na istoimenom brdu, izgrađen je 1962. godine u čast žrtava fašizma i obuhvata površinu od 28 ha. U okviru njega, nalazi se 3 spomenika u čast poginulih partizana, građana i pripadnika Crvene armije, a postoji i spomen ploča za poginule Jevreje.

Ovde su smeštene i Ekološki dom, koji koliko sam shvatila ničemu ne služi, teretana na otvorenom i staze za šetnju. Priroda ovde je jako lepa, a čula sam da ima i izbora vode. Da živim ovde, Čačalica bi bila fino mesto za trčanje, mada pretpostavljam da po lepom vremenu bude mnoštvo ljudi.

Ekološki dom u okviru Čačalice © According to Kristina
Ekološki dom u okviru Čačalice

Bila sam zaista presrećna što sam dobila mogućnost da više istražim Srbiju, naročito ovaj deo u koji nisam preterano zalazila iako sam na ekskurzijama obišla gotovo sve ove znamenitosti. Bolje upoznavanje Srbije i regiona je ove godine apsolutni prioritet mojih putničkih aktivnosti, te mi je drago što je u to spao i ovaj obilazak.

Posebnu zahvalnost dugujem Milošu što nas je ugostio na 2 dana, vozio po ekstremnim spoljašnjim temperaturama da ja vidim tvrđave i generalno osmislio čitavu našu rutu.

Da li ste vi posetili sva ova mesta u Srbiji i ako jeste – kakvi su vam utisci? Da li vam se svidela rekonstruisana Golubačka tvrđava? Jeste li ste razmišljali o tome koliko poznajete zemlju u kojoj živite? Pišite mi u komentaru!

Još putopisa iz Srbije:

Ukoliko vam je ovaj tekst bio zanimljiv, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite direktno nekome kome mislite da će se svideti. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i budite u toku sa novim tekstovima – slaću vam ih jednom mesečno! Hvala na čitanju.

Follow:
Kristina Vuković
Kristina Vuković

Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.

Find me on: Web | Twitter/X | Instagram | Facebook

Share:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Close Me
Looking for Something?
Search:
Post Categories: