Da li se nekada probudite i ne znate ko ste i šta ste? Ne mislim na ona mamurna jutra posle pijanstva, sa glavom u oblacima i flekama od crvenog vina. Mislim na vaš život: u kom stadijumu odrastanja se nalazite i da li se stvari, bar okvirno, odvijaju onako kako ste Vi zamislili. Da li nekada osećate da nemate kontrolu i da drugi određuju u kom pravcu živite svoj život? I ja sam se isto osećala.
Koreni
“Moraš u osnovnu školu, to je zakonom propisano“. “Moraš u srednju školu, bez toga ti je isto kao bez osnovne“. “Moraš na fakultet jer bez toga nema posla“. “Moraš da nađeš dečka/devojku, red je” i lista se nastavlja u nedogled. Šta to ja još “moram“?
Naravno da su neke stvari iz ove grupe rečene nama sa najboljom namerom i brigom za našu budućnost, od strane naših roditelja i to je sve u redu, ali negde bi trebalo postaviti granicu.
Imala sam sreću što se moji roditelji bar nisu mešali u moj izbor. Kad sam rekla da ću ići u gimnazju majka je samo rekla “Ti si svesna da ćeš onda morati na fakultet”. I to je bilo sve. Ja sam već znala da ću na fakulet, a kasnije sam znala i na koji. Nisu se protivili. Ali nemaju svi takvu sreću sa roditeljima. Daleko od toga da sam mogla da radim sve šta sam htela, ali u ovo mi se nisu mešali.
Naši roditelji ili staratelji često u glavi imaju neki scenario za naš život, i neka očekivanja. Često mi, da ih ne bismo razočarali, podlegnemo pritisku tih njihovih želja, u nameri da budemo dobra deca.
Tada potisnemo neku našu ideju i uklopimo se u kalup koji nam nameće društvo. O uklapanju u okolinu pisala sam ranije, u tekstu o različitostima. U nekom momentu normalno je da raširite svoja krila i odete iz gnezda, da upotrebim metaforu.
Kamen mudrosti
Svima bi nam bilo najbezbolnije da nam, kao deci, roditelji određuju smer kretanja života. Ali da li je to prirodno? Mislim da se može dosta zaključiti, o nama kao narodu, po tome koliko kasno se deca odvaju od roditelja.
Shvatam da je specifična situacija u zemlji, da se nema. Ali kako oni koji tako žive ne osete dovoljno jaku potrebu da se odvoje? Da li je ovako lakše? Da li je toliko teško izaći iz komfor zone?
Ne shvatite me pogrešno, nisam ni ja neka ultra nezavisna osoba. Pričam o onima koji su propuštali prilike da se odvoje. Zar nemaju oni neke svoje ideje, svoje stavove, svoje težnje? Izgleda da nemaju.
Potrebna je neka doza mudrosti da shvatite šta želite i šta možete da izvedete, a zatim da to i pokušate. Ne sastoji se život samo iz uspeha, svi to znamo. Ali sa svakim uspehom i neuspehom dolaze novi zaključci, nauči se lekcija, prilagođavaju ciljevi i strategije. Do te životne mudrosti možete doći samo kroz sopstveno iskustvo. Sve je to metod pokušaja i grešaka.
Odgovornost
Samim tim što postajete samostalni preuzimate i odgovornost za svoje postupke, a to često ljudi žele da izbegnu. Ali samo tako imaćete neku kontrolu nad svojim životom. Neće niko moći da traži bilo šta od vas. Sami ste se za nešto borili. Sami određujete gde ćete rizikovati. Ako padnete, opet ćete ustati. Jer to je život. A vi tako želite da živite.
Ali taj osećaj kada ne morate da se pravdate bilo kome, kada se oslobodite, kada ne zavisite emotivno i psihički ni od koga, kada preuzmete odgovornost za svoje postupke ne može se ni sa čim zameniti.
Sve je to zrelost, prirodan napredak. I koračajte tempom koji vama odgovara. Samo je bitno da se krećete. Nekada se možete osetiti izgubljeno i kao da ste zagrizli previše, ali postoje načiin da se oporavite i nastavite dalje.
Kako da živite svoj život
Dakle, odlučili ste da ste sada veliki i da želite da preuzmete život u svoje ruke. Šta je sledeći korak?
- Zauzmite stav – pokažite da ste ozbljni i da nikome nije dozvoljeno da se trpa u vaš život.
- Saslušajte savete – ali sam odlučite. Stariji su možda i mudriji, ali niko nema vašu perspektivu u datom trenutku i istina je da vi znate najbolje. Pa kud’ puklo da puklo.
- Napravite plan – ne možete ništa stihijski i kao magare kroz maglu. Samo korak po korak kroz svet odraslih.
Napomena: Prilikom pisanja ovog teksta nijedan magarac nije prisiljavan da hoda u maglovitim atmosferskim uslovima.
Šta bi mislite: da li se nesvesno mešate u tuđi život? Ako je odgovor DA, da li radite na tome da tu naviku iskorenite? Napišite mi u komentaru.
Ukoliko vam se svideo ovaj tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama, ili pošaljite direktno nekome kome mislite da će se svideti. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i slaću vam nove tekstove sa bloga direktno u inboks jedno mesečno. Hvala na čitanju.
