Nakon više od godinu dana od ovog putovanja, i nakon slegnutih utisaka, i dalje se sećam svega. Zašto onda ne nastaviti sa putopisom? Ostala sam dužna za opis ostalih znamenitosti Pariza, koje sam na brzinu videla i posetila. To su: famozna Ajfelova kula, katedrala Notr Dam, Monmartr i Bazilika Svetog srca. I krstarenje Senom kao poseban deo priče.
Trokadero
Ajfelova kula se najbolje vidi sa Trokadera u Parizu. Mesto je krcato turistima koji bi da fotografišu taj divan pogled na ceo toranj. Ukoliko uvek možete naći i ponekog prodavca beretki, čak i po pljusku. Jednostavno se ne možete vratiti iz Pariza bez beretke. U mom slučaju – crvene!
 |
| Veličanstven pogled na Ajfelov toranj (Trokadero) |
 |
| Neizbežna beretka. |
Katedrala Notr Dam
Što se tiče katedrale Notr Dam, o njoj znam da je katolička katedrala, izgrađena u gotičkom stilu, sa dobro poznatim gargojlima kao ukrasima. Svima je ova katedrala poznata iz crtaća “Zvonar Bogorodičine crkve”, ako ni od kuda drugo. Ja sam je obišla samo spolja, i to noću, po kiši, što je samo doprinelo njenoj jezivosti. Ona zaista jeste fantastična, ali ne bih baš rekla da je lepa. Recimo da je fascinantna. Nikada nisam videla ništa slično. Ti detalji na građevini su stvarno nešto posebno.
Pogledajte samo te detalje!
Monmartr i Bazilika Svetog srca
Nastavljamo dalje našim putem kroz Pariz. Sledeća stanica: Monmartr! Dotično brdo iznad Pariza poznato je po svom divnom pogledu na grad, Bazilici i gomili umetnika koji stvaraju u okolini. Monmartr porede sa beogradskom Skadarlijom, kao okupljalištem boema. Bazilika Svetog srca je zaista divna. Meni se, iskreno, mnogo više svidela i na mene utiska ostavila nego Notr Dam.
Bazilika Svetog Srca nalazi se na samom brdu, i do nje se stiže preko čak 270 stepenika. Ako niste u dobroj formi, spremite se na dug put do vrha 🙂
Atmosfera u samoj bazilici je zaista posebna. Ja nisam vernik, ali zaista sam osetila neki mir kada sam ušla. Unutra je tiho, svečano i svetlo. I tamo se se osetila ispunjeno i opušteno.
Ajfelov toranj
Da, popela sam se na Ajfelovu kulu! Do duše, ne na vrh, već na drugi nivo. Osećaj je svejedno divan. Vrh sam ostavila za drugi put. Penje se liftom. Malo jeste jeziv, po nečijim standardima, ali meni je bilo baš fino, i dosta se vidi okolina tokom vožnje.
 |
| Pogled na gore |
Iako je gore bila neviđeno vetrovito, a dan ionako ružan i kišan i oblačan, a mi došli kasno uveče, svejedno je bilo zanosno! Pogled na grad je…. neponovljiv. Pariz kao na dlanu. I onda mi je tek bilo jasno zašto ga zovu “Grad svetlosti“. U svakom slučaju, sjajno.
 |
| Danju i noću. Zaista divna. |
Žao mi je što nemam fotografije sa krstarenja Senom. Pokušaću da to prenesem rečima. To je bilo verovatno najlepše iskustvo u mom životu. Jednosatno putovanje tim vodenim putem kroz Pariz omogućava vam da vidite najlepše aspekte grada, najlepše mostove, Sorbonu, Notr Dam. Odlična prilika da ćutite i uživate u pogledu. Naročito kad je zalazak Sunce, kao onda kad sam ja išla.
U Mulen Ruž nisam išla, jer je preskupo i nisam našla razlog za to. Pogotovo što moji saputnci nisu bli zainteresovani za posetu. Ali evo sličice spoljašnosti.
I evo na kraju, da zaključim priču o Parizu. Rekla sam i na početku prvog dela da je lep, ali da nije za mene. Toga se držim i dalje. Nekako se tamo nisam osetila dobrodošla. Sve je tako slatko, kao sa neke čestitke: i znamenitosti i romantika i bistroi… Ali nisam se pronašla u svoj toj sladunjavoj priči.
I na kraju, preporčujem vam da probate Oreo shake u kafeu Unisex na Jelisejskim poljima. Šejk je skup ali savršen, a enterijer kafea je skroz šik.
Ako vam se svideo ovaj tekst podelite ga na svojim društvenimmrežema! Takođe, ako ste bili u Parizu pišite mi u komentaru šta vam se najviše svidelo, ili ako niste – pišite šta biste posetili! Hvala na čitanju.
