Putopis is Bugarske 1.deo: Miris ruža i sivilo komunizma

Za razliku od Amsterdama, gde apsolutno ne možete živeti od smrada (ili mirisa – kako kome) marihuane na ulicama, u Sofiji se svuda oseća miris eteričnog ulja ruže. Da li je to bilo dovoljno da zavolim ovaj grad? Hajde da vidimo.

Priču o ovom gradu počinjem na kraju svog prvog dana provedenog u njemu. I dok mi sat ide unapred u odnosu na onaj kod kuće, razmišljam o utiscima od ovog prvog dana. Pisanje nastavljam kod kuće, u Beogradu, i sa vama delim zabeleške sa mog trodnevnog novogodišnjeg putovanja, u prvom delu svog putopisa.

Bugarska – zemlja na raskršću naroda i tradicija

Moram da priznam da nisam očekivala da jedan ovako prosečan grad ima tako bogatu istoriju. Mogu čak i da kažem da mu je prošlost bila zanimljivija od sadašnjosti. Imajući u vidu da se Bugarska, baš kao i Srbija, nalazi na raskršću mnogih važnih puteva, ne čudi što se toliko naroda borilo za prevlast nad teritorijom Sofije, i Bugarske generalno.

Priča počinje sa Tračanima, i njihovim plemenom pod nazivom Serdi, po kojem je preteča Sofije verovatno i dobila ime – Serdika. Ruševine ovog prastarog grada i dalje se nalaze širom Sofije, i zanimljivo je videti šta je sve bilo na jednom nivou niže nekada.

Ovaj grad od Tračana osvajaju Rimljani, pa uništavaju Huni, pa opet pada u ruke Rimljana, koji su se oko njega često borili sa Slovenima. Sofija pravi put postaje deo Prvog Bugarskog carstva pod vladavinom Kana Kruma, koji je poznat i po tome što je pokrenuo prihvatanje hrišćanstva među Bugarima.

Bugarska kasnije postaje i vlasništvo Otomanskog carstva, do konačnog oslobođenja i ponovnog utemeljenja bugarske države na čelu sa princom Aleksandrom Batenbergom. Usledilo je učešće u Balkanskim i Svetskim ratovima. Tokom II Svetskog rata, Bugarska je umnogome potpala pod uticaj SSSR, što se vidi i po arhitekturi, jeziku i običajima današnje Bugarske. Ona postaje komunistička država, a zatim i demokratska, da bi 2007. godine postala punopravna članica Evropske Unije. (Izvor: Bugarska turistička organizacija)

Hram Aleksandra Nevskog – ponos i srce grada

Moj obilazak Sofije počinje osnovnim razlogom mog dolaska, a to je hram Aleksandar Nevski. Ova veličanstvena pravoslavna crkva nalazi se na 552m nadmorske visine, što je veća visina nego naša planina Avala kod Beograda.

Ovaj hram izgrađen u čast Rusa, čiji se uticaj dosta oseća u Bugarskoj, ili je to barem moj utisak. Aleksandar Nevski konkretno je bio svetac zaštitnik ruske dinastije Romanov. Njegova izgradnja je završena do 1912. godine, u stilu ruske secesije. Ima 3 oltara  i bila je najveći pravoslavni hram na Balkanu, do izgradnje hrama Svetog Save u Beogradu.

Već sam pisala na blogu i na mom Instagram profilu kako rado obilazim sakralne objekte. Postoji nekoliko koji su ostavili poseban utisak na mene, a ovaj hram je jedan od njih. Spolja izgleda apsolutno veličanstveno, pa nisam odolela ni da ga obiđem iznutra.

S obzirom na to da je bila nedelja, atmosfera u hramu bila je naročito svečana. Nije bilo previše ljudi, pa sam mogla slobodno da se krećem i gledam detalje enterijera. Ono što sam odmah osetila je koliko je ovo mesto posebno, i malo je kliše, ali mogu da kažem da sam osetila neki unutrašnji mir. Iako nisam neki vernik, postoje mesta koja su na mene snažno delovala, ali o tome u nekom drugom tekstu.

• 

• 

Hram Aleksandar Nevski je ostao centralna tačka svake moje šetnje, a kasnije i mesto okupljanja tokom cele moje posete bugarskoj prestonici. I svakako je nešto najlepše što sam ja videla u Sofiji.

Miris ruže kao zaštitini znak

Miris ruža je obeležio moju posetu Sofiji, i ruže su definitivno nešto čime me je Bugarska prijatno iznenadila. Naime, ispostavilo se da su Bugari ozbiljni uzgajivači ruže, kao i proizvođači skupocenog ružinog ulja i ružine vode.

U Bugarskoj, između Stare planine i Sredne Gore, nalazi se Dolina ruža – mesto na kojem se uzgaja posebna uljana ruža Damascena, kojoj samo ime kaže da potiče iz Damaska. Zapravo, Damascena je vrsta ruže koje je nastala od one donete iz Damaska, ali predstavlja posebnu ružu koja je karakteristična za Bugarsku.

Sada je Dolina ruže poznata po proizvodnji raznih proizvoda od ruže, ali i po Festivalu ruža koji se organizuje u mestu Kazanlak, središtu ove mirisne doline. Damascena se ovde gaji od 17. veka, a zapisi o njoj potiču od 18.veka, iz putopisa raznih pisaca i drugih posetilaca.

Prema članku o Istoriji gajenja Damascene u Dolini ruža sa zvaničnog sajta Festivala ruža, ova teritorija ima određene karakteristike – zemljišne i klimatske, koje čine ružu gajenu na njoj specifičnu, a njeno ulje obogaćuje jedinstvenom aromom. Ulje ove ruže je traženo u industriji parfema i kozmetike, a kao proizvod postoji i ružina voda, koja se recimo koristi u proizvodnji ratluka i takođe kozmetike.

Vodič agencije Plana Turs sa kojom sam putovala u Bugarsku preporučio nam je da kao suvenir ponesemo neki proizvod od ruže, pa sam ga ja poslušala i pokupovala kreme za ruke, sapune i ratluke za kolege, familiju i sebe. Ratluk od ruže je svakako moj omiljeni, pa nisam propustila da ga kupim u Sofiji. Dok ovo kucam, mažem kremu za ruke od ruže koja miriše prosto bogovski.

Miris koji ću zauvek voleti.

Tragovi prošlosti na zemlji i ispod nje

Od svoje šetnje po Sofiji izdvojiću još 2 objekta koja su na mene ostavila veći utisak, a to je crkva Svete Sofije i Nacionalni prirodnjački muzej. Evo kratke ture.

Crkva Svete Sofije

Mnogo je priča po kome je ova crkva dobila ime, ali smatra se da je to po ćerki nekog rimskog cara, koja je tu sahranjena. Ovo je druga najstarija crkva u Sofiji, i otuda i ime prestonice Bugarske. Crkva je nekoliko puta rušena, pretvarana u džamiju, i građena, a poznata je po tome što u svom podzemnom delu “krije” muzej.

Na svoju listu “za posetiti” stavila sam obaveznu posetu ovom muzeju, pa sam ga i obišla baš nekoliko časova pred pozlazak kući.

• 

• 

• 

U muzej se ulazi iz unutrašnjosti crkve, pravo niz stepenice. Ko bi rekao da ta crkva skriva takvo blago! U podzemlju se, na nekoliko nivoa, nalaze ostaci ranijih crkava, nekropola i spomenika, ali i delovi predivnih mozaika. Iako je atmosfera u podzemlju bila čudna, nisam mogla da se otmem utisku divljenja prema vekovima nad kojima stojim.

Ulaz je bio čini mi se 10 leva, izgubih rečun od ulaznice, ali tako je nešto bilo.

Nacionalni prirodnjački muzej

S obzirom na to da sam veliki ljubitelj prirode, a i da posećujem muzeje slične vrste u kojem god evropskom gradu da mi se ukaže prilika, svakako da nisam mogla ni ovaj da propustim. Dočekala me je građevina od nekoliko spratova, od kojih je svaki bio sve zanimljiviji od prethodnog.

Najviše mi se svidelo prizemlje jer su tu bili smešteni kristali i minerali, za koje se ja naročito interesujem u poslednje vreme.

Ulaz je bio 5 leva.

Sivilo i ograničenja

Normalno je da iz svakog grada kojeg posetim želim da ponesem ono najbolje iz njega, i da ga upamtim po zanimljivostima koje su mi za vreme posete zaokupile pažnju. Međutim, želim da se osvrnem i na sivu stranu ovog grada.

Komunističko uređenje koje je nekada vladalo u ovoj državi ostavilo je svoj trag. Ovde nema onih velelepnih građevina sa kitnjastim fasadama kao u Beču ili Budimpešti. Ovde je sve sivo i minimalistički uređeno.

Najviše je to sve došlo do izražaja pri proslavi Nove godine na trgu. Prostor za ljude je bio ograničen, i poluprazan. Svuda je bilo policije, a ljudi su nekako delovali kao da su u grču, Nema praznične atmosfere, nema srdačnosti. Samo sivilo i kontrola. To je baš ostavilo jak utisak na mene.

Korisne informacije

• Iako je Bugarska član Evropske Unije, ona nije i član Evropske monetarne Unije, što će značiti da se u njoj ne koristi evro kao zvanična valuta, več LEV. Okvirni kurs je 1 EUR = 2 LEV.
• Cene su slične kao u Beogradu, i sve je pristupačnije nego u zemljama kao što je Austrija, Mađarska, pa čak i Rumunija.
• Vremenska zona je drugačija nego u Beogradu, pa tako je u Sofiji 1h više.

Posetila sam još nekoliko znamenitosti u Sofiji kao što su Ruska crkva, crkva Svete nedelje, Rotonda Svetog Georgija, Crkva Svete Petke, gradski park i slično, ali iskrena da budem oni nisu na mene ostavili neki utisak. Da ne bih detaljisala bespotrebno, izdvojila sam samo ono šta mi se od srca svidelo, ili me zaintrigiralo.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Da li ste bili u Sofiji i da li ste iz nje poneli nekoliko proizvoda sa mirisom ruže kao ja? Kako vam se sviđa Bugarska? Podelite sa nama u komentaru!

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama, ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj Newsletter i slaću vam nove tekstove na mejl jednom mesečno. Hvala na čitanju.