Da li nam zaista trebaju sve te materijalne stvari?

Pun garderober
Da li nam zaista trebaju sve te materijalne stvari?
Kao i uvek kada se radi o mojim težim tekstovima, i ovaj je plod nečega što mi se razvlači po sivoj masi već mesecima. Kako razni mediji komuniciraju (pogrešne) moralne vrednosti, tako sam i ja se zapitala koliko je novac ustvari bitan, da li su mi potrebne sve te stvari i šta je zapravo suština. Ako vas zanima ova tema i ovaj “problem”, nastavite sa čitanjem.

Da li je novac neohodan za sreću?

Davno pre nego što sam počela o novcu da učim na fakultetu, sa naučnog aspekta, pitala sam se kako to da su ljudi u stanju sve da zamene za novac, koji predstavlja samo papir bez upotrebne vrednosti. Gledala sam kako taj papir postaje životni fokus mnogih ljudi, ili još gore: kriterijum na osnovu kojeg biraju sebi prijatelje, životne partnere i saradnike. Kako je vreme prolazilo prestala sam da se pitam da li su bogatiji ljudi srećniji. Znala sam da nisu.

Koliko novca je ustvari dovoljno novca?
Koliko je dovoljno?

Postoji jedan koncept koji je formulisao američki psiholog Abraham Maslov, a to je u prihologiji poznata Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba. On je tvrdio da se ljudske potrebe mogu podeliti u razne grupe, poređane po prioritetima.

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba
Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba


Suština ovog koncepta je da će čovek razviti potrebe višeg nivoa i krenuti sa njihovim zadovoljavanjem tek kada su mu zadovoljene potrebe nižeg reda. Na primer: imaćete potrebu da nađete srodnu dušu tek kada vam budu rešena osnovna pitanja kao: potrebna hrana, mesto za život i fizička bezbednost. Do tada, ispunjavanje osnovih potreba biće vaš prioritet, jer da biste uopšte želeli nešto kao poštovanje od drugih ili bolji posao, morate da budete živi, zdravi i bezbedni.

Kada vam novac zaista može doneti sreću?

Smatram da pare, kako popularno nazivamo ovo simpatično papirno sredstvo plaćanja, mogu biti uzrok velike sreće u 2 slučaja:

  1. kada reše neki bitan zdravstveni problem (plaća se za usluge doktora) ili
  2. kada dođu kao rezultat teškog rada u koji je dosta truda i vremena uloženo.
Kada se radi o prvom slučaju, tu je sve jasno pa neću da smaram. Ovo dugo je malo kompleksnija priča. To vam je ona situacija kada se oderete od rada, pa kad napokon budete plaćeni, kupite od tog novca nešto dugotrajnije ili skuplje, da imate uspomenu na tu priliku. Odnosno, naročito je potreba nezavisnih ljudi da mogu sebi sami da priušte nešto i da nikako ne traže to od drugih, jer posebna satisfakcija dolazi upravo od toga što su sami sebi nešto priuštili. Ali nisu svi isti.
 

Manje je više?

Da se vratimo sada na materijalne stvari, dakle osim novca. Mislim da se sakupljanje bespotrebnih stvari, ako već nije, mora svrstati u bolest. Na stranu što to rade i ljudi koji nemaju novac za nove stvari, pa skupljaju gomilu starudije po vašarima, oni koji iole imaju neka sredstva nagomilavaju stvari bez ikakve potrebe i reda. Ima tu nešto i u traumama od ratova, pa se plašite da ćete biti zaključani u skloništu, pa eventualno za te potrebe držite onih 15 konzervi tunjevine u špajzu.
 
Kako to mislite tunjevina nije materijalna stvar?
Manje je nekad više
Još jedna pojava koja je meni vrlo tužna je kupovanje radi statusa. Mobilni telefoni i računari su odavno prevazišli svoju korisnost i kupuju se kod velikog procenta ljudi da služe kao statusni simbol. Zato imamo neku gomiletinu ljudi koja kupuje opšte poznate ajfonove a ne trebaju im zapravo, ali mora se znati da pare postoje. To je tužno. Ali da je bar do ajfonova. 
Nekad mislim da su ljudi otišli dođavola.
Nekako mi deluje da ljudi više ne znaju da odrede prioritete. Nemojte me shvatiti pogrešno, nema ničeg lošeg u tome da imate dosta materijalnih stvari. Loše je ako ih imate i ne koristite, a kupujete ih samo da bi se znalo da imate. Nedovoljno ljudi zna da je kvalitet često bitniji nego kvantitet, i žao mi je zbog toga. Gledam ih kako kupuju tonu stvari i misle da će ih to spasti.
Znam iz života da kupovina rešava problem samo privremeno. Ono što ne valja ostaje da tinja u vama sve vreme, jer problemi se ne rešavaju novom torbom već konkretnom akcijom. Ne kažem da treba da idete kroz život kao klošari – opet ponavljam. Samo ističem da mnogi shvataju sve što imaju zdravo za gotovo.
Šta vam ostaje kada zanemarite sve što imate? Šta vi zaista jeste?
 

Zaključak

Ovo je za mnoge osetljiva tema. Oni što nemaju novac misle da su mnogo nesrećni, ovi što imaju novac misle da su mnogo srećni. Nijedan od ova 2 slučaja ne oslikava stvarno stanje stvari. Da finalizujem sada ovu temu: smatram da materijalne stvari (više nego što vam je suštinski treba i preko onih koje koristite redovno) nisu ono što će vam doneti sreću, ili ispuniti prazan prostor koji eventualno imate u sebi, iako to isprva može delovati tako.
Svideo vam se ovaj tekst? Pročitajte i ovo:
Šta vi mislite o materijalnim bogatstvima i novcu generalno? Da li su neophodni za sreću? Volela bih da mi napišete u komentaru vaš stav.
Ako vam se ovaj tekst svideo i smatrate ga kvalitetnim, slobodno ga podelite na društvenim mrežama, ili ga pošaljite nekome kome mislite da će se svideti. Hvala na čitanju!

Leave a Reply