Šta posle gadnog raskida?

Ovog puta pričamo na jednu tešku, ali značajnu temu: Gadnom raskidu. Nema ko nije prošao kroz ovo. Potrebno je, posle ovakve teške situacije, pripremiti sebe da nastavite dalje. Ovo su moja zapažanja o tom periodu nakon “preseka stanja“, kao i neke tehnike kako se sa tim izboriti.

O raskidima uopšte

 

Svako se nosi sa svojim razlazima na različite načine. Ova moja priča se odnosi na one sa bitnim osobama, sa osobama koje nam mnogo znače, ili su nekada značile. Zato su takvi raskidi jako gadni, bolni, razarajući. Svi znamo kako je to. Ovde ne pišem o onim raskidima sa nebitnim osobama, gde nije bilo uplitanja dubljih osećanja i posvećenosti.
Čini mi se da prva reakcija nakon ovog nesrećnog događaja bude ili:
  • Što smo raskinuli? ili
  • Što nismo ranije raskinuli?

Bilo kako bilo, da li ste ostavljeni ili Vi ostavljate, zna da bude teško jer je to “kraj jedne ere” u Vašem životu. Cilj je proći kroz sve to i ostati normalan. Ne nužno jak, jer bude trenutaka kada su Vam osećanja ogoljena a Vi uzdrmani do korena, nego baš normalan. Sve se prevaziđe, samo uz pravi stav.

 

Povređena osećanja

Nakon 2 svoja gadna raskida i slušanja priča o mnogim drugima, primetila sam neke faze kroz koje prolazimo posle ovakvog događaja. Ovde ću ih opsati i predložiti kako da se nosite sa sobom u zavisnosti od stadijuma evolucije svojih osećanja.

Ove faze su:

  • Inkubacija,
  • Izolacija i
  • Revitalizacija.

Inkubacija

 

“Inkubacija je vremenski period koji protekne od prodiranja klica bolesti ili agenasa radijacije u organizam neke osobe do pojave prvih znakova i simptoma bolesti” (Izvor: Wikipedia)
Posmatrano kroz post-razlaznu prizmu to je onaj period neposredno posle raskida kada ste kao odlično, super, ne treba on/ona Vama, sjajno ste. Ukratko – poricanje. Može se poistovetiti sa periodom povrede ili loma kostiju, kad je super dok ne počne da se “hladi“.
Žurka
“Pijem, a ne znam čemu sve to”

U ovom periodu trudićete se da ne mislite na to, stalno ste zauzeti, kafane/diskoteke/žurke/splavovi način života, viđanja sa društvom. Neki čak “upadnu” i u novu vezu. Mnogo učite, mnogo radite, sve da biste sebi odvukli pažnju, ali ne uspeva uvek. Uz opasnost da razjarim ljude, ovom prilikom ću citirati pesmu Svetlane Ražnatović: “Al’ noću kad se sama pokrijem, pomalo bedno je…“, koja opisuje momenat kad ostanete sami sa svojim osećanjima i mozak Vam se odmah prebaci u stanje nedostajanja, žaljenja. A to nije zdravo. Tako se nećete oporaviti.

Savet: koliko god da se tada trudili da skrenete sebi pažnju sa bola, ne radite to suštinski. Ovde se slažem sa poznatim Love Coach-om Matthew Hussey-em kada kaže da je potrebno da nađete neki bitan projekat koji će zaokupiti Vašu pažnju u smislu da osetite da napredujete na nekom polju. Šta to u prevodu znači: prebacite svoju pažnju na nešto što će zaista doprineti Vašem razvoju, bilo da su to ispiti, posao, neki hobi, projekat… Bilo šta putem čega biste Vi osetili napredak, a imaće koristi za Vaš život ili karijeru.

Šta mislite, kako je nastao ovaj blog? 😀

Više saveta od ovog pametnog tipa možete čuti na njegovom YouTube kanalu.

Izolacija

“Izdvajanja nekog pacijenta od ostalih, zbog oboljenja ili sličnih stanja.” (Izvor: Ordinacije.info)
Razlika između izolacije u medicinskom i “raskidnom” smislu je što je ovde izolacija dobrovoljna. Nakon “burne” faze, dolazi do suočavanja sa bolnom istinom, sećanje na dane kada je bilo lepo. Ovo je opasno naročito posle odnosa u kojima su Vas povređivali, jer možete naprasno zaboraviti sve što je loše (većina stvari), fokusirate se na ono lepo i mislite da je Vaš gubitak ogroman. Ali nije.
Izolacija
Savet: Cilj je u ovoj fazi da shvatite zašto je propalo, da biste znali sledeći put takvu osobu/situaciju da prepoznate i izbegnete. Zato nemojte se skroz isključivati od prijatelja i ljudi koji pokušavaju da Vas otvore. Pokušajte da razgovarate sa ljudima od poverenja. Bilo da su članovi porodice, prijatelji ili stručno lice, nastojte da se otvorite, pričajte o svojim osećanjima, razmotrite gde je bila Vaša greška. Ako misliite da Vi niste grešili, za raskid je, kao i za vezu, ipak potrebno dvoje.
Ono što ne bi trebalo da radite je da pokleknete u teškim i usamljenim vremenima i javite se bivšoj ljubavi. Da je valjalo i dalje bi trajalo.
Posebna zahvalnost K. P. koja se pokazala kao prijatelj u doba kada je bilo gadno.
 

Revitalizacija

 

Ovo je početak ostatka Vašeg života. Samo ćete se jednog dana probuditi sa osećanjem olakšanja i sa prolećem u duši. Dan kada ćete nastaviti sa životom. Vremenom se i otvoriti za ovu ljubav. Verujem da je svima poznata ova fotografija ispod. Ja se u potpunosti slažem sa onim što je ovde prikazano. Svi reagujemo drugačije. Nekad ne morate da glumite da ste nedodirljivi.
Raskid iz muškog i ženskog ugla
Izvor
Savet: Nastavite da radite na sebi. Nikad se ne zna ko može prepoznati Vaše kvalitete. Nemojte generalizovati. (Pre)formulište svoje kriterijume i stavite ih do znanja ljudima. Nema potreba da ponavljate iste greške sa ljudima sličnog kalibra kao što su Vaši bivši/bivše, ako Vam takvi ne odgovaraju i sa njima niste kompatibilni. Ne znači da su oni loši ljudi. Ili da se Vi loši. Jednostavno, nije uspelo. I to je uvek sa razlogom.
Revitalizacija

Zaključak

 

Na kraju želim da Vam kažem da ne držite nikada mržnju u sebi. Time ništa ne postižete i ugrožavate svoju sreću koja Vas već čeka negde. Oprostite, ali ne zaboravite. Toliko od mene.
Još jednom: nisam psiholog, doktor, niti sociolog. Sve ovo je bazirano na mojim iskustvima i zdravom razumu.
Kakav Vi savet imate za prevazilaženje post-raskidnog lošeg raspoloženja?
Kristina Vuković

Pročitajte i ovo

4 Replies to “Šta posle gadnog raskida?”

  1. Volim tvoje tekstove. Kao neko ko jeste psiholog, mogu ti reci da ti u velikoj meri razmisljaj i pises bas kao neki psihlog 🙂 Iskustvo i samoanaliza su cudo!

    Svidjaju mi se faze koje si pobrojala, otprilike je to to. I najvazniji je onaj deo generalizacije nakon raskida – jako puno ljudi trosi cak i godine na nju i strahuje da se ponovo veze za drugu osobu, ne bi li otvorio mogucnost novog povredjivanja. Zivot nam nikad ne pruza garancije te je iznova vredno rizikovati, narocito kada je u pitanju mogucnost necega tako lepog kao sto je ljubav.

  2. Hvala najlepše, trudim se. 🙂

  3. Anonymous says: Reply

    Ne slažem se u potpunosti, ali uvek volim da pročitam tuđa mišljenja i iskustva 😉 Mislim da sve ovo umnogome zavisi od temperamenta osobe. Ja se više pronalazim u ovim slikama na kojima su prikazani muškarci, iako sam žensko. Posle gadnih raskida nisam nikada imala faze poricanja, već odmah gledam da izbacim iz sebe tugu i depresiju plakanjem, negiranje i potiskivanje samo pogoršava stvari jer se nakon toga "pukne" ili se projektuje u sledećoj vezi ako se negativne emocije nakon raskida "ne prorade" i ostanu potisnute, a mislim da je posebno izraženo ako se odmah uleti u drugu vezu. Ovo već pišem iz svog iskustva jer sam ranije uvek imala "rezerve" i tako pokušavala da zaboravim, umanjivala sam značaj prethodne veze, bivšem bih "prišivala" svaku negativnu osobinu koje bih mogla da se setim ako ju je iskazao i u najmanjoj meri… Dok nisam dobro razmislila, na šta me je naveo period usamljenosti iz "neljubavnih" razloga i dok nisam uvidela da treba da počistim sve "repove" iz starih veza, da treba da se rešim svake rezerve i upuštam u nove veze tek kad prebolim prethodnu (koliko god trajalo), nisam uspela da uđem u zdravu vezu. Sada sam, hvala bogu, u jednoj takvoj i da nisam raščistila sve od ranije što sam imala, ne verujem da bi bila ovakva kakva je.

    U svakom slučaju, dobar tekst, sviđaju mi se i ostali, samo nastavi sa pisanjem 😉

  4. Prvo hvala na komplimentima, trudim se 🙂 Drugo, slažem se za temperament. Ne reagujemo svi isto. Na primer ja odmah pređem u drugu fazu, prva faza ne postoji kod mene… Rekla si ovde toliko dobrih stvari, da razmišljam kako se ja toga nisam setila. Na primer ovo za umanjivanje značaja veze. Kad razmislim bolje, to se često javlja. Mislm da je upadanje u drugu vezu dok su ti osećanja još "rovita" nešto najgore što možeš da uradiš. Što bi ti rekla, dok ne počistiš "repove" i ne rešiš u svojoj glavi, nema pravog napretka. Slažem se skroz.

    Ovaj komentar me je naterao još malo da razmišljam o ovome. Ima tu, izgleda, još materijala za pisanje. 😀

Leave a Reply