Banja Luka – sinonim za gostoprimstvo

Kao član ekipe blogera koja je posetila II Međunarodnu konferenciju turizma Banja Luka 2019 i kao gost TO Banja Luka, imala sam priliku da posetim ovaj grad na puna 3 dana. Nisam znala šta da očekujem, nisam čak ni planirala da ove godine posetim Banjaluku, ali to se dogodilo. Ostali su utisci, sklopljena su prijateljstva i iskusilo se nešto novo. Pođite sa mnom na turu kroz grad i upoznajte Banja Luku.

Banja Luka – blago iz našeg komšiluka

U skladu sa svojom prošlogodišnjom odlukom da više upoznajem Balkan, na svoju sreću ovog aprila našla sam se u Banjaluci. Bilo je malo radno a malo opuštajuće, a ja sam se trudila da iz svoje posete izvučem maksimum.

Uz pomoć predznanja o Banjaluci Danijele sa bloga Deni putuje i ištampanih vodiča o znamenitostima Banjaluke koje je sa sobom ponela Aleksandra sa bloga Putoljub, uputila sam se u avanturu otkrivanja još jednog grada u susednoj nam državi. Nisam imala pojma koliko ću ga zavoleti.

Pre dolaska u ovaj grad o njemu sam znala samo 1 stvar, a to je ona za mene najvažnija – da ima tvrđavu. Pisala sam već nekoliko puta i na svom Instagramu koliko volim tvrđave, pa je prirodno što sam jedva čekala da obiđem i ovu u Banjaluci. Sledeće na listi prioriteta bilo je da probam famozni Banjalučki ćevap.

Stigavši u Banjaluku u 4:20h izjutra, sa obilaskom smo krenule kroz sat-dva, a čekalo nas 3 dana bogatog raznim sadržajima i obilascima. Hajdemo redom.

Šta obići u Banjaluci

Ko bi rekao da Banjaluka krije toliko toga! U ovom tekstu ću pisati više šta sam videla u gradu, a sledeći tekst je rezervisan i za malo širu teritoriju. Posetila sam sledeće znamenitosti:

• tvrđavu Kastel,
• Saborni hram Hrista Spasitelja,
• nekadašnju Hipotekarnu banku,
• džamiju Ferhadiju,
• samostan Marija Zvijezda,
• Gospodsku ulicu,
• Muzej savremene umetnosti Republike Srpske,
• Krivi sat.

Saborni hram je svakako jedan od simbola ovog grada i stvarno je impoznanta građevina. Od njega smo dalje nastavili ka Gospodskoj ulici, koja predstavlja i pešačku zonu Banjaluke. Malo ko zna da pravo ime ove ulice nije Gospodska nego Ulica Veselina Masleše – revolucionara koji je rođen baš u ovoj ulici. U ovoj ulici još se naziru ostaci austro-ugarske arhitekture, a svakako je vrlo prijatno šetati ovuda kada je lepo vreme. Inače, period vladavine Austro-Ugarske na ovom prostoru trajao je oko 40 godina.

• 

• 

• 

• 

• 

Što se mene tiče, džamija Ferhadija je prava lepotica. Podigao ju je Ferhat-paša Sokolović, iz poznate loze Sokolovića, koji je vladao Banjalukom i dosta je izgradio. Sama džamija na ovom mestu podignuta je 1579.godine, ali je rušena i po nekoliko puta u ratovima i zemljotresima. Obnovljena je konačno 2016.godine u akciji u kojoj su učestvaovali i međunarodni stručnjaci, a građevinski materijal kojim je ona građena sadrži dobar deo materijala prethodne džamije, koji je nađen u obližnjim potocima i drugim mestima gde je bačen.

Ovo mi je posebno drago mesto jer je ovo prva džamija u koju sam ušla. S obzirom na to da sam odrasla u sredini gde nema džamija, nisam za to ni imala priliku. Nisam ih mnogo videla, a tek u ovu sam ušla. Oduševile su me unutrašnja dekoracija i crteži, ovo je bio susret sa nečim totalno novim. Generalno volim verske objekte tako da sam bila jako zahvalna što sam dobila priliku da uđem.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

Tvrđava Kastel u Banjaluci

Razlog #1 zbog kojeg sam se radovala ovom putovanju! Tvrđava Kastel se nalazi u samom gradu, tik pored reke Vrbas. Smatra se da je građena na mestu nekadašnjeg rimske tvrđave Kastra, ali tek se kreće sa iskopavanjima koja dalje to ispituju.

Tvrđava je građena za vreme Ferhat-paše Sokolovića u periodu od 1574-1588. Godine, kada je Banja Luka bila centar bosanskog pašaluka, a dalje se razvijala i svoj konačni oblik dobila za vreme vladavine Numan-paše Ćuprilića. Kastel je građen u obliku zvezde, a to je bio tipičan oblik ravničarskih autro-ugarskih tvrđava za to vreme, a nekada je imao i šanac.

• 

• 

• 

Sa pokretanjem projekta u saradnji sa EU počelo je doterivanje tvrđave, i njena obnova. Nije još sve završeno, ali nekoliko faza jeste i tačno se vidi razlika. Nadam se da će u budućnosti cela tvrđava biti lepo obnovljena. Šteta je da se takvo nasleđe zapusti/napusti.

Želim da napomenem i da je Banja Luka bila žrtva jakog zemljotresa 1969.godine (6.4 po Rihterovoj skali) koji je uništio grad. Materijalna šteta je bila ogromna, neki su čak i izgubili živote. Grad ovo ne zaboravlja, a ne zaboravlja ni “Krivi sat” na Trgu Krajine – sat čije su kazaljke ostale na vremenu kada je došlo do zemljotresa i koji od tada stoji.

Šta jesti u Banjaluci

Ovom zadatku sam pristupila ozbiljno i sa 2 cilja: probati Banjalučki ćevap i ne otići iz Banjaluke a ne pojesti baklavu. Uspela sam sve da ispunim 🙂

Banjalučki ćevap – simbol Banjaluke

Odlučile smo da da prvi dan u Banjaluci započnemo upravo Banjalučkim ćevapom. Želele smo da to bude na nekom zanimljivom mestu, pa smo se odlučile za Banjalučki splav, splav na reci Vrbas sa pogledom na tvrđavu. Konobar je bio malo iznenađen što neko naručuje toliki obrok za doručak, ali smo mi ipak dobile ono što smo tražile.

Naručile smo ćevape sa kajmakom i salatom, ali ono što nismo znale je da se ovde ćevapi ne daju pojedinačno, već u “pločicama” – manji spojeni ćevapi. To će reći da smo se onda susrele sa obilnim obrokom koji smo jedva savladale, ali u ovom prijatnom ambijentu sve nekako lepo “legne”. Što se ćevapa tiče, preporučujem da obavezno probate!

Baklava i domaća kafa – pod obavezno!

Nisam neki ljubitelj baklave, ali mogu da je probam kada je mesto dobro. Prilikom obilaska grada primetila sam prodavnicu pod nazivom “Baklava shop”. Tada sam pomislila – ako ovde nisu najbolje baklave, nisu nigde! Ovu poslastičarnicu posetila sam pred sam polazak nazad za Beograd. Enterijer je vrlo autentičan, istočnjački. Ovde se služe baklave, kadaif i razne druge poslastice slične. Moj izbor bila je klasična baklava sa orasima, 2 parčeta za svaki slučaj. I naravno – domaća kafa.

• 

• 

• 

• 

Od ostalih mesta preporučujem sjajan restoran Kazamat – baš na tvrđavi i sa sjajnim pogledom i dobrom kafom i sopstvenim mačkom – maskotom restorana.. Za ljubitelje zanatskog piva tu je pivnica Master Craft Brewery. Nalzi se malo izvan centra ali vredi. Ja sam, kao i uvek, pila tamno pivo i bilo je savršeno.

• 

• 

• 

Kolenica i Nektar pivo – savršena kombinacija

Kolenica je posebna priča. Izašle smo malo van grada da posetimo samostan Marija Zvijezda i, budući da je bilo stoplo taj dan, tražile smo neku hladovinu gde ćemo malo odmoriti. Dobile smo preporuku za pivnicu “Zlatna krigla” koja se nalazi baš blizu pivare. Tamo smo upoznale jako zanimljive konobare koji su nas posavetovali da obavezno porbamo kolenicu.

Taj dan su nam se pridružile Danka sa bloga Razdanjivanje i Aleksandra sa bloga Flying Fashionista, pa smo u ovoj pivnici pričale i prepričavale doživljaje sa putovanja. Danka i ja smo podelile kolenicu (služe je uz ren, senf i prebranac), a zalile smo je Nektar pivom. Aleksandra, Danijela i Aleksandra su se ipak odlučile za jela sa roštilja.

• 

• 

• 

Susret je obeležilo mnogo smeha, pomalo ogovaranja i fleka od prebranca na mom belom sakou. Malo smo se razočarale jer u samostanu nismo uspele da vidimo izložbu o Trapistima i probamo Trapist sir. Naime, Trapisti su rimokatolički red koji je ovde podigao samostan. Oni su začetnici proizvodnje na ovim prostorima i njihov najznačajniji proizvod je sir Trapist.

Nažalost, ni posle nekoliko zvonjenja nismo uspela da dobijemo nikakav odgovor niti smo pušteni u prostor gde su izložene fotografije i materijali o istoriji Trapista. Kasnije smo dobile i informaciju da je malo ko u Banjaluci zapravo i probao Trapist odavde. Kakav je, nikad nećemo saznati.

Gde odsesti u Banjaluci

Kako smo u Banjaluku došle prvenstveno poslovno – na konferenciju – smeštaj nam je bio u hotelu Jelena. Smešten u blizini centra grada, a u okviru tržnog centra “Emporium”, hotel Jelena je odlično rešenje za smeštaj u Banjaluci. Ima 4 zvezdice i potpuno ih opravdava. Tokom proteklih godina išla sam na više službenih putovanja i posetila sam nekoliko hotela u ovoj kategoriji pa sam mogla i da uporedim.

Ono što mi se svidelo u ovom hotelu je:

1. Osoblje – veoma kulturni i uslužni. Dozvolili su nam da ostavimo prtljag i pre check-ina ali i gotovo ceo dan nakon check-outa da mi možemo da obilazimo grad. Osoblju da se dodeli posebna nagrada za to!
2. Higijena i udobnost – sve čisto i prijatno, krevet odličan za odmaranje.
3. Hrana – na doručku po principu švedskog stola nema čega nije bilo! Čak je ponuđena i baklava uz moderniju hranu, čime su pokrili dobar dijapazon jela za doručak. Restoran im je baš lep.
4. Wi-Fi – kako sam u Banjaluku donela i deo posla, bilo mi je važno da imam dobru internet konekciju. I imala sam je.
5. Dizajn enterijera – jako su mi se svidele boje, i deo nalik radnom stolu gde sam čak i mogla da radim ako sam želela.

Ovaj hotel ima i fine konferencijske kapacitete, pa se tu mogu organizovati i takvi sadržaji.

• 

• 

Jako mi se svideo boravak u ovom hotelu i preporučila bih ga svima, a naročito ako dolazite poslovno.

Zvanični sajt hotela Jelena

Banja Luka – tamo gde su ljudi srdačni

Više puta tokom naše posete Banjaluci uverili smo se u u gostoprimstvo naših domaćina. Od samog poziva da posetimo ovaj grad, preko hotela, ugostiteljskih objekata, predstavnika TO Banja Luka, pa sve do ljudi koje smo tamo upoznale.

Ljudi koje smo sretale, koje smo ptiali za pravac, bili su veoma ljubazni i spremni da pomognu. Zaposleni u ugostiteljskim objektima su bili zaista sjajni i preporuke koje su nam davali bile su sueper. Nije ni čudo što je upravo gostoprimstvo ovdašnjeg stanovništva bilo označeno kao velika prednost za turizam na Međunarodnoj konferenciji turizma kojoj smo prisustvovale.

Želim da navedem još jedno sjajno novo poznanstvo. Imale smo priliku da popijemo kafu sa Robertom sa bloga RIO priče sa putovanja kome je ovo matična teritorija. On nam je i predstavio svoju knjigu, sveže izašlu iz štampe, pod nazivom “Pisma iz Južne Amerike”. Više o knjizi možete saznati na ovoj adresi: Pisma iz Južne Amerike.

Nadam se da sam uspela malo da vam približim kako sam ja doživela Banjaluku. Srdačno vam preporučujem da posetite ovaj grad – što zbog ćevapa, što zbog ljudi! Ne propustite i drugi deo ovog putopisa, gde će više biti reči o onome šta se kreije van grada i malo više o kulturno-istorijskom nasleđu ovog kraja.

Da li ste nekada posetili Banjaluku i ako jeste – kako ste je doživeli? Pišite u komentaru!

Svideo vam se putopis? Pročitajte i ostale priče u kategoriji Putovanja na mom blogu. Podelite tekst na društvenim mrežama ukoliko vam je bio zanimljiv, ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Prijavite se na moj mesečni Newsletter i ne propustite nijedan novi tekst. Hvala na čitanju.