Da li ste preoštri prema sebi?

Da li ste preoštri prema sebi? © According to Kristina
 Ovo je veoma važan tekst za mene, a trebalo bi da bude i za vas. Pitanje u naslovu krije jednu od mojih novogodišnih odluka za ne tako davnu 2016. godinu, kao i nešto što ja sebi svakodnevno ponavljam. Kako prepoznati kod sebe bezrazložnu samokriitiku i zašto bi trebalo da ublažite taj pritisak koji sami sebi namećete? Evo kakvo je moje mišljenje.

Uzroci i posledice

Svi imamo neke svoje standarde i ciljeve za svaki aspekt života. Neke priznajemo i poznati su nam, a neke sprovodimo nesvesno. Često ih formiramo više u skladu sa drugima nego sa sobom. Imamo idole, ljude za koje mislimo da imaju savršene, sjajne živote. Ugledamo se na njih, težimo njihovom da budemo kao oni. Na tom putu ka savršenstvu, naročito ako ste naviknuti na uspehe i ako ste ambiciozni po prirodidoći ćete u situaciju da nametnete sebi neke ciljeve koje možda nećete moći da ispunite.
Neki od tih ciljeva će ostati neostvareni ne zato što su “izvan vaše lige”, već zato što na putu ka njihovom ispunjenju shvatite da oni nisu u skladu sa vašom ličnošću i ne čine vašu suštinu. Važno je da to prepoznate i od takvih ciljeva odustanete kako ne biste trošili dragoceno vreme na njih.
Kada smo već kod formulisanja ciljeva po uzoru na tuđe živote, hajde da se osvrnemo na očekivanja. Nekada se ovih “nemogućih” ciljeva držimo samo zato što nismo navikli da odustajemo, ili zato što imamo neka očekivanja. Da li to vredi stresa i osuđivanja? Sami smo sebi najveći kritičar. Isto važi i za očekivanja drugih ljudi. Prosto ne želimo da razočaramo, da izneverimo. U ti msituacijama najvažnije je vratiti se osnovama: učinite nešto za sebe, provedite malo vrmena sami sa sobom – vi ste prioritet, a ne tuđa očekivanja!
Surfujući po YouTube-u i tražeći snimke o temi ličnog razvoja, pronašla sam jednu ženu koja je napisala knjigu pod nazivom “Love your life, not theirs” (“Volite svoj život, a ne njihov”). Iako knjiga govori o novcu i iako je ja nisam pročitala, ova fraza koja čini deo njenog naslova dobrano mi se urezala u pamćenje. Nema dana da ne pomislim na to. Inače, zašto smo mi uopšte nezadovoljni i zašto sebe toliko osuđujemo? Jer nismo kao drugi?

Love your life, not theirs.

 

Ne zatvarajte sebe na mračno mesto samokritike

 

Kao posledica postavljanja neodgovarajućih ciljeva može se javiti nezadovoljstvo, neraspoloženje, osećaj nemoći, pad samopoštovanja i samopouzdanja, bes, i na kraju: “svejednost“, da ne kažem ravnodušnost. Izgubite volju, ne ispunite svoj potencijal do kraja, i to sve zato što ste pogrešno izabrali svoj fokus.

Kako da prestanete?

Sada kad smo utvrdili da zaista jesmo preoštri prema sebi i pritiskamo sebe do granice pucanja (nekada), vreme je da vidimo kako da se toga oslobodimo. Evo šta treba da zapamtite:
  • obraćanje pažnje na situacije u kojima kritikujemo sebe – važno je da stanete na sekund i uvidite da li je samokritika na mestu ili se radi o nečemu što nije bitno/hitno a vi se ponašate kao da jeste. Zato morate utvrditi prioritete.
Nekada nema potrebe za tolikim pritiskom
  • poređenje sa drugima – “udarite sebe po prstima” kada krenete sa drugima da se upoređujete, obavezno! Sve što radite, radite zbog sebe, i to bi trebalo da bude vaš suštinski pokretač. Ponavljajte to sebi stalno.
  • u redu je raditi stvari svojm tempom (ovo mi je omiljeno). Organizujte se. Ako mislite da možete bolje, ne morate biti neprijatni prema sebi. Dajte sebi vremena, radite na povećanju produktivnosti i na poslovnom i “životnom” planu.
  • budite uporni. Čak i kada se čini da ste najgori mogući, nastavite dalje, prisetite se svojih dobrih poteza i uspeha. Sigurno ih ima.

Zaključak

Ovo je bilo kratko i slatko, nisam htela da dužim previše. Cilj je bio da skrenem pažnju i podstaknem na razmišljanje. Najvažnije je biti u harmoniji sa samim sobom, a na tome se ne radi dovoljno, čini mi se.

Nekada smo sami sebi najgori neprijatelj. Ne shvatite me pogrešno, uvek je dobro da sami sebe bodrite i motivišete, da zacrtate sebi ciljeve i hrlite ka njima, ali prvo naučite da oslušnete sebe i tako ćete znati da li vam ide dobro, ili mučite sebe zbog nečega što vam je nametnuto. Do cilja je nekad najbolje doći manjim, ali sigurnim koracima.

Razmišljate li vi na ovu temu? Kakvi su Vaši zaključci? Napišite mi u komentaru!
Možda će vam se svideti i ovi tekstovi:
Ukoliko vam je ovaj tekst bio interesantan podelite ga sa prijateljima na vašim društvenim mrežama, ili pošaljite nekome kome mislite da bi ovaj tekst koristio. Želite više ovakvog sadržaja? Prijavite se na moj Newsletter i nećete propustiti nijedan novi tekst! Hvala na čitanju.
Kristina Vuković
Follow:
Kristina Vukovic
Kristina Vukovic
Share:

2 Comments

  1. Ivona
    19/09/2018 / 08:46

    Nedavno sam drugarici koja je rekla da se u jednom aspektu života nikad gore nije osećala, rekla “Ok, ako si na nuli to znači da šta god da uradiš, može da bude samo bolje.”
    Odličan tekst. Apsolutno se slažem. Treba učiti od drugih, ali ne porediti se sa njima, već kreirati sopstvene standarde. Treba poznavati sebe dovoljno da možemo i da se pohvalimo i kritikujemo, ali pre svega da znamo ko smo i šta istinski želimo.

    • 22/09/2018 / 19:34

      Ivona, odlično si joj rekla! Nekad je jako teško uraditi bilo šta, ali kako kaže kineska poslovica “I put od 1.000 milja počinje jednim korakom”. Poređenje ume da bude pogubno i nikome nije donelo ništa dobro. Drago mi je da imam istomišljenika. Hvala na čitanju i drago mi je da ti se svideo tekst.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Close Me
Looking for Something?
Search:
Post Categories: