Briga o sebi: Šta jeste, a šta nije

Briga o sebi Šta jeste, a šta nije

Od gomile modernih izraza koje nam društvene mreže, blogovi i vlogovi svakodnevno serviraju, termin “self care” mi je odavno zapao za oko. Šta on predstavlja, koliko je važna ta briga o sebi, šta ona jesta, a šta nije, ali i kako ja gledam na sve to pisala sam u u ovom tekstu. 

Ukoliko istražimo fenomen “brige o sebi” i šta on podrazumjeva, naići ćimo na gomilu definicija. One govore jedno, uopšteno, a na društvenim mrežama vidimo i šta to znači u praksi. Ali da li vidimo?

Briga o sebi je sposobnost pojedinaca, porodica i zajednica da promovišu zdrav život, spreče bolesti, održavaju zdarvlje, i suočavaju se sa bolestima i nedostacima sa i bez pomoći zdravstvenog sistema.

Svetska zdravstvena organizacija 

Iako se ova definicija odnosi na brigu o sebi u užem smislu, u širem smislu je došlo do njenog tako iskrivljenog tumačenja, da se njome opravdavaju razne, ne toliko zdrave stvari. 

Ukoliko nastavite sa čitanjem, saznaćete koja su to tri koncepta globalno zastupljena kao “briga o sebi” i da li oni to zaista jesu.

Život bez stresa: Linija manjeg otpora

Jedna od “pretpostavki” brige o sebi je da treba da popustite i da spasete sebe bespotrebnog stresa, u smislu da češće govorite “Ne”, zauzmete se za sebe i da prekidate odnose sa ljudima ukoliko vam oni ne prijaju. Ali mnogo više nego inače.

Sa jedne strane ovo zaista deluje kao put ka kvalitetnijem životu, ali sa druge strane, čini da se zatvarate u svoj savršeni svet bez cimanja i nervoze. Takođe, na ovaj način postajete sebična, pomalo nadrndana jedinka koja sebe uvek stavlja na prvo mesto. Postoji granica i za to. Nadam se da ćete znati gde je. 

Briga o sebi podrazumeva dosta rada

Trošenje kao da sutra ne postoji

Treat yourself” je toliko poznata izreka da je postala primenljiva na sve i svašta – od hrane, preko upuštanja u veze sa sumnjivim osoba pa sve do nasumičnih kupovina zbog kojih ostajete bez dinara. E baš o njima ću sada da pišem.

Za mene, “treat yourself” fenomen počinje kupovinom neke stvari ili usluge o kojoj niste dovoljno promislili, koju prati rast adrenalina i sreća, a koja se završava osećajem praznine srca i često – novčanika.

Šta ova kupovina obećava? Obežava vam  zadovoljstvo zbog toga što ste častili sebe (uglavnom skupljim) predmetom koji ćete stalno koristiti. Šta ova kupovina donosi? Sreću koja splasne u roku od nekoliko minuta, a često i kajanje.

Ukoliko kupujete nešto što vam zaista treba, znate i sami da odluka neće pasti u trenutku. Tu predstoji malo istraživanja: šta je kvalitetnije, šta ima bolji odnos cena-kvalitet i šta se više isplati. Neće svaka kupovina ispuniti rupu izazvanu raskidom, razlazom, razočaranjem ili nekom sličnom nepovoljnom situacijom. Imajte to na umu pre nego što otvorite novčanik ili još gore – provučete kreditnu karticu.

Klišei: Čaša vina, topla kupka, kolači i putovanja

Ne postoji univerzalno rešenje za svačije brige, pa tako i tipični klišei ne mogu biti odgovor na pitanje šta da radite da se ne osećate ispijeno i doslovno raspadnuto. Neki od najpoznatijih klišea sa kojima se susrećemo u medijima su: tople kupke, uživanje u večeri u restoranu ili u ukusnoj torti, odlazak na manikir, beg iz grada bar na vikend i naravno – dodatna čaša vina.

Sve je ovo super, ali šta kada se to završi? Ove kratke radnje jesu fine i zanimljive, ali ne zalaze u dubinu toga zašto se osećate kako se osećate i kako to da rešite. Najgore od svega je što vi imate osećaj kao da ste nešto uradili, a ustvari ste samo ugodili sebi. I tu se opet vraćamo na početak i priču o liniji manjeg otpora

Naravno da je lakše otići na piće ili na manikir ako je jedina alternativan ozbiljan razgovor sa partnerom koji dugo izbegavate, odlazak na redovan pregled, ili na terapiju. Naš mozak nas uvek vodi tamo gde se on manje uključuje, ali da li je to pravi put?

Zašto “brza rešenja” ne rade?

Umesto zaključka, pokušaću da se još jednom osvrnem na stavke koje sam navela ranije u tekstu. Čini mi se da smo u poslednje vreme postali skloni traženjem brzih rešenja (“quick fix”) za naše probleme, koji nekad zahtevaju da malo dublje zagazimo u njih.

Mislim da je to svakako odlika nas milenijalaca, pa i mlađih generacija koje dolaze: prosto ne želimo da ulažemo previše truda i želimo sve, i želimo to odmah. Nestrpljivost i instant iskustva su odlike koje stručnjaci pripisuju mladima. 

Tu se gubi sva čar u životu, pa čak i kada je reč o brizi o nama samima. Očekujemo da nam se sva rešenja serviraju, a nekad mi sami moramo da dođemo do njih – ne postoji univerzalna prečica koja će nam postaviti osmeh na lice.

Niko vam ne može reći šta je najbolje za vas

Svaki čovek bi trebalo da radi na osnosu sa samim sobom, i da se potrudi da oplemeni svoj “unutrašnji” život. To je svakako dobar put do mira, odmora i zadovoljstva životom. Ali svačija je priča drugačiji i svačiji je put poseban. Samo već jednom krenite.

Kako ja vidim brigu o sebi?

Ukoliko pogledamo šta sam sve navela kao primere lažne brige o sebi, možda se sada zapitate: a šta je za mene prava briga o sebi? Izdvojila bih nekolikoi stvari:

  1. Redovni pregledi – na našim prostorima “zdfravstvena higijena” nije baš razvijena. To u praksi znači da ljudi idu kod doktora isključivo kada im nije dobro, umesto da idu na redovne sistematske preglede. Često nije ni do finansijskog aspekta, već su ljudi jednostavno lenji, ili ne shvataju ozbiljno brigu o zdravlju. To što ćete otiči kod stomatologa, oftalmologa ili lekara opšte prakse na redovan pregled čak i ako nema bolove, prestavlja pravu brigu o sebi i pokazatelj zrelosti.
  2. Odlazak kod psihologa / na terapiju – iako je ovo tema za čitav jedan tekst, hoću da naglasim značaj brige o psihičkom zdravlju. Ukoliko se odlučite za odlazak kod obučenog profesionalca, time ćete iskoračiti jedan korak u život u kojem vi imate jaču kontrolu nad svojim osećanjima, postupcima i smerom u kome se krećete. Potrudi se samo da pronađete adekvatnog, licenciranog psihologa ili psihijatra, a ne neki vid priučenog lajf kouča. Ovo je posao za stručno lice. 
  3. Biti svestan svojih granica – ako znate šta je sve u vašoj moći i koliki su vaši kapaciteti, ali i ako ste spremni da njih komunicirate drugima, rešićete sebe okova oispunjavanje tuđih očekivanja, i “moranja” da ispunjavate nerealne zadatke. To u krajnjoj instanci vodi do manjeg osećaja stresa, ali i veće sigurnosti u sebe.
  4. Imati hobi – ponekad je potrebno izmestiti sebe iz trenutnog stanja uma kako bi kasnije bili spremni da se sa više koncentracije uhvatite u koštac sa izazovima. To izmeštanje ne mora biti fizičko, možete da uradite i nešto kao: čitanje nekoliko stranica knjige, bojenje bojanke za odrasle, ili recimo štrikanje. U jednom od svojih ranijih tekstova pisala sam zašto je važno da imate hobi, pa vam preporučujem da bacite pogled na neke od benefita koje sam navela tamo.

Za kraj, delim sa vama jedan interesantan video koji je bio jedna od najvećih inspiracija za ovaj tekst.

Šta je za vas briga o sebi? Kako vi to vidite? Podelite sa mnom u komentaru.

Još zanimljivih tekstova na sličnu temu:

Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.

Follow:
Kristina Vuković
Kristina Vuković

Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.

Find me on: Web | Twitter/X | Instagram | Facebook

Share:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Close Me
Looking for Something?
Search:
Post Categories: