Kako sprečiti nekontrolisano trošenje (i kajanje)

“Pare nisu problem, para nema” – česta krilatica u balkanskih naroda. Ja je naročito koristim tokom pojedinih praznika kada troškovi (da ne kažem pokloni drugima i sebi) stalno nailaze, a ja ne znam da im kažem ne. U ovom tekstu pisala sam o situacijama u kojima trošimo nekontrolisano, iako nemamo šta da potrošimo, kao i kako to možemo da sprečimo. E da, i o onom gadnom kajanju posle.

Dugo nisam pisala na temu ličnih finansija, ali “u duhu novijih događaja” reših da uzmem svoje virtualno pero i podelim sa vama svoje brige kada je reč o trošenju: Kada je opravdano dati novac na gluposti? Da li su sitnice na koje “bacamo” pare zaista sitnice, ili se tu još nešto krije?

Podelila sam sa vama koje su to situacije u meni i drugima dovode do gotovo nekontrolisanog trošenja i kako uspevam da to predupredim, ili da bar izvučem najbolje iz toga.

Napomena: ovaj tekst je namenjen osobama sa prosečnim primanjima, i nije predviđen za posebno ugrožene kategorije.

Ne idite u kupovinu kada ste gladni

Slušajući brojne video priloge o štednji na YouTube-u, često sam čula savet da ne bi trebalo ići u kupovinu “na prazan stomak”. Kasnije sam se u to i sama uverila. Zašto tada ne treba ići u kupovinu?

Studije su pokazale da je odlazak u kupovinu kada ste gladni, loš sa 2 aspekta:

1. Ukoliko kupujete namirnice – kupujete one sa više kalorija i manje zdrave (No, really – don’t shop when you’re hungry: study).
2. Ukoliko kupujete bilo šta – više trošite generalno (Shopping Hungry? You’ll Spend More (Even If You’re Not Buying Food)).

Prva negativna posledica je sasvim logična: kada ste gladni nemate previše energije, i želite što brže moguće da je nadoknadite, i to visokokaloričnom, jakom hranom. Drugu stavku mogu da vam potvrdim iz sopstvenog iskustva: ukoliko kupujem hranu, kupim više nego što mi treba, kao i nešto što inače ne bih uopšte kupila, a ako kupujem nešto drugo – stalno mi se čini kao da je premalo ili kao da nešto fali.

Razmislite o tome pre vaše sledeće kupovine i uzmite bar neki zalogaj voća pre nego što se upustite u tamne dubine marketa.

Ne idite u prodavnicu bez spiska

Koliko je važan spisak za kupovinu razmatrala sam i u svom ranijem tekstu “Pažljivo s novcem: Evo kako da kupujete pametno”. Bez spiska ne idem čak ni apoteku, a naviknuta sam da beležim sve što se potroši u kući kako bih mogla da kupim pri sledećem odlasku u prodavnicu.

Potrebne svari raspoređujem na različite spiskove, u zavisnosti od toga gde šta kupujem, pa tako imam spisak za kozmetiku, namirnice, lekove i sitnice za kuću.

Ukoliko neke proizvode mogu da pronađem na više mesta (na primer vlažne maramice), uvek biram ono za koje imam karticu lojalnosti. O tome sam više pisala u tekstu “3 načina da uštedite kada kupujete kozmetiku”.

Desi mi se ponekad da zaboravim spisak, ali to je možda 10% slučajeva. Kada se planira veća kupovina namirnica ili stvari za kuću u nekom od većih marketa, obavezno više puta proverim da li je spisak već spreman u novčaniku ili torbici.

Uporedite cene

Često se dešava da zbog lenjosti, udobnosti ili nestrpljenja nedovoljno istražim opcije koje mi se nude na tržištu. Kada me interesuje neki proizvod, obično ga kupim na prvom mestu gde ga pronađem – nekad i iz straha da ostanem bez njega, odnosno da se ne rasproda.

Osim toga gde imam karticu lojalnosti, na moju odluku mogu da utiču i varijacija u ceni. Konkretno mislim na onih “par dinara” razlike u ceni istog proizvoda između različitih prodajnih objekata.

Na sreću, danas postoje sajtovi i platforme pomoću kojih je moguće direktno uporediti cene proizvoda u različitim prodavnicama, tako da na miru možete pogledati sve ponude i odlučiti se odakle da kupite. Jedna od takvih platformi je i Pametno.rs odakle treba i da krenete.

Napravite prioritete

Već sam rekla da potrebne stavke raspoređujem po spiskovima za različite prodavnice. U zavisnosti od toga koji je period i kako stojim sa finansijama, nekada pravim listu TOP stavki za kupovinu. Tu spada nešto što je hitno ili nešto što koristimo stalno kao što su:

• osnovne namirnice (ali baš osnovne),
• osnovna sredstva za higijenu (ali baš osnovna) i
• lekovi.

Na ovo se ograničim ukoliko sam baš “tanka” sa novcem. Uglavnom se trudim da na vreme kupujem ove stvari kako ne bih dočekala poslednji trenutak i da mi budu neplanirani trošak. Takođe, trudim se generalne spiskove već pravim prema prioritetima, tako da se tu sigurno neće naći kozmetički proizvod koji želim da probam jer sam ga videla na nekom blogu, a nije mi potreban.

Odredite prioritete – povećajte produktivnost

Ne lišavajte sebe sitnih zadovoljstava i potrepština

Ovo je definitivno moj problem, odnosno najčešći razlog mog (retkog) nekontrolisanog trošenja. Moje navike u trošenju su takve da se trudim da što više potisnem svoju želju sa kupovanjem svega onog što nije osnovno i minimalno, što se najviše vidi kod kupovine odeće i šminke.

Vremenom mi se nakupi toliko toga što, ne samo da to želim, nego mi je bukvalno potrebno u smislu da nemam sta da obučem (u određenoj kategoriji odeće).

Tada znam da sam došla do kraja i da prosto moram u prodavnicu. U tim situacijama desi se da odem i pokupujem SVE što mi treba, bar da budem mirna nekoliko meseci. To meni dođe kao šok, ali imajući u obzir da ne kupujem tako na dnevnoj bazi, to bude ustvari trošak na prosečnom nivou.

Poenta ove moje priče je da ne branimo sebi sve u pokušaju da uštedimo. U vreme kada se nema novca za sve, mislim da ipak mora sebi nekada dati oduška i kupimo neku sitnicu, ili nešto što nam je zaista potrebno – bez griže savesti.

Ovu pojavu kajanja zbog kupovine naročito uočavam kod majki koje često misle da nije fer da nešto priušte sebi jer za taj novac mogu deci nešto da kupe. To sam primećivala i kod svoje majke (samohrane), koju sam ja podržavala da kupi nešto za sebe, što zbog toga što smo sestra i ja imale dovoljno, ali i zbog toga što joj je to bilo potrebno zbog posla kojim se bavi (rad u školi).

Bilo kojim poslom da se bavite, u kakvoj god sredini da živite, potrudite se da dajete podjednako na sve strane. Nema smisla da preterano štedite na odeći ili recimo osnovnoj kozmetici, a da dajete mnogo novca na kafe u kafićima (to ja nekad radim jer volim da kafenišem 😀 ).

Brzi saveti

• Vodite dnevnik finansija – pomaže vam da tačno znate gde ste preterali.
• Plaćajte gotovinom – istraživanja su pokazala da kada plaćate karticom nemate osećaj kao da zaista trošite novac.
• Oprezno sa kreditnom karticom – kamate mogu biti neprijatne, informišite se o razlici između kreditne i debitne kartice.

Novac i trošenje istog su često tabu tema. Ipak što sam starija, shvatam da je važno da oe njemu razgovaramo i razmenjujemo iskustva kako bismo mogli što bolje da upravljamo finansijama.

Nisam mišljenja da se ne može uštedeti osim ako nemate platu 1.000 EUR na našim prostorima, ili da ne možemo biti bolji sa novcem. Još uvek učim, još uvek vežbam i još uvek popravljam svoj odnos sa novcem.

Da li ste vi kod sebe zapazili neku situaciju kada trošite toliko da ne znate na šta ste i koliko potrošili, pa se posle kajete? Imate li neki savet za one koji se nađu u toj situaciji? Pišite u komentaru!

Ukoliko vam je ovaj tekst bio koristan, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će pomoći. Želite da budete u toku sa novim tekstovima na mom blogu? Prijavite se na moj Newsletter i slaću vam periodične mejlove sa novim tekstovima. Hvala na čitanju!