Planiranje karijere: Ciljevi, koraci i prepreke

Kada sam se pre nekoliko godina pokušavala da utvrdim čime želim da se bavim i kako da izgradim karijeru, uporno sam pokušavala da pronađem tekstove na tu temu. Na našem jeziku ih bukvalno nije bilo, pa sam morala da se okrenem stranim izvorima. Na svu sreću vi imate mene, a ja sam odlučila sve pročitano, zajedno sa ličnim iskustvima u ovoj oblasti, pretočim u ovaj tekst. Pročitajte šta bi sve trebalo da znate kada je u pitanju planiranje karijere.

Šta da studiram?

Hajde da priđemo ovom pitanju na jedan nekonvencionalan način. Kada dođe vreme da donesete ovu odluku, nemojte sebe pitati šta da studirate, nego čime želite da se bavite. Ako pođete od toga, pokušajte da se raspitate koji fakultet/viša škola će vam pružiti znanja i veštine za to zanimanje.

Ovo je primenljivo i kod vas koji uopšte ne želite da studirate. I to je u redu! Možete da se raspitate koja dodatna edukacija/obuka/praksa/prekvalifikacija će vas dovesti do vašeg željenog zanimanja.

Ukoliko i dalje ne znate čime želite da se bavite, niste jedini i niste sami. Postoji veliki broj mladih ljudi koji nisu sigurni kuda dalje. U tom slučaju, dobro je da znate da određeni broj zanimanja ne traže da završite neki određeni fakultet, ali traže završen taj stepen školovanja. Neka od takvih zanimanja su:

• komercijalista,
• PR,
• revizor,
• razne vrste menadžera pa čak i
• bankar.

Objasniću ovo na primeru. Neke banke ili revizorske kuće imaju politiku da prime diplomca bilo kojeg fakulteta, koga će provesti kroz detaljnu obuku i tako ga u potpunosti pripremiti za rad kod njih, iako nisu završili neki od fakulteta iz te sfere. Zašto to rade? Zapravo, krajnje je jednostavno: osobine vaše ličnosti se uklapaju u njihovu korporativnu kulturu. Više o tome čitajte u tekstu 3 kritične tačke svakog razgovora za posao.

[ctt template=”5″ link=”70Eyb” via=”yes” nofollow=”yes”]Kada dođe vreme da donesete ovu odluku, nemojte sebe pitati šta da studirate, nego čime želite da se bavite. [/ctt]

Želite više informacija na temu izbora fakulteta? Pročitajte ovaj tekst –> Šta da studiram

Prakse i neformalno obrazovanje

Posle studiranja možda nemate još sva potrebna znanja, veštine ili rutinu rada da biste našli stalan posao u struci (ili van nje), možda treba da prođete kroz neku praksu. Neka zanimanja zahtevaju i obavezno stažiranje posle završenog fakulteta (medicinskog, stomatološkog i farmaceutskog).

Praksa može trajati različito – od nekoliko nedelja pa sve do 2 godine. Kada kažem praksa od 2 godine, tu je reč o programima obuke za rad u konkretnoj kompaniji. Programe ovog tipa imaju kompanije kao što su Delta Holding, Delhaize i ProCredit banka.

Ukoliko osećate da nemate dovoljno znanja ni za praksu, ili mislite da ne zadovoljavate većinu zahteva u konkursima za prakse, vreme je za dalje učenje. Na raspolaganju su vam plaćeni i neplaćeni kursevi i obuke na temu “tvrdih” i “mekih” veština. Tvrde veštine su one specifične za neku struku, zanimanje ili industriju, a meke su one koje se odnose na vašu ličnost – motivacija, javni nastup, sposobnost prezentovanja, sposobnost rada u timu, i slično. Ukoliko ne znate odakle da počnete sa tim edukacijama, dajem vam neke predloge u tekstu “Besplatna online edukacija – korisni sajtovi“.

Evo još nekih tekstova koji će vam pomoći da se snađete u ovom stadijumu:

• Kako da napišem svoj prvi CV?
• Kako se piše motivaciono pismo
• 4 stvari koje morate uraditi ako tražite posao
• Šta posle lošeg razgovora za posao?
• LinkedIn za početnike

Radna atmosfera i kolektiv

Rad u kolektivu može biti pravi izazov. On čini veliki deo radne atmosfere. On može biti vaš podsticaj, ili vaš kamen spoticanja. Detaljno sam se ovom temom pozabavila u tekstu “Rad u kolektivu za početnike“.

Najbolje ćete znati kakva radna atmosfera i kakav kolektiv vam odgovara kada ih promenite nekoliko puta. Kada steknete ideju šta vam pomaže a šta odmaže, moći ćete da tražite poslove koji nude onakve uslove koji vas čine najproduktivnijim.

Ako mislite da radna atmosfera u kojoj radite, i ljudi sa kojima radite nemaju mnogo uticaja na vaš rad, odmah da vam kažem da se varate. Koliko god da ste dobri u vašem poslu, koliko god da se trudite, postoji razlika da li na posao idete nasmejani ili kao na streljanje. Možda jedna jedina šolja čaja koju vam skuva koleginica može da napravi razliku.

[ctt template=”5″ link=”9FyPw” via=”yes” nofollow=”yes”]Koliko god da ste dobri u vašem poslu, koliko god da se trudite, postoji razlika da li na posao idete nasmejani ili kao na streljanje.[/ctt]

Novčane i nenovčane beneficije

Novac je važna tema. Na kraju (ili na početku), svi radimo da bismo sebe i/ili druge izdržavali. Kada ste na samom početku karijere, odnosno dok ste još na praksi ili stažirate, može se desiti da radite bez naknade. Pitanje je da li to morate da radite, ili ne morate. Naravno da ne morate. Stvar je izbora. Nekada će vam biti dovoljno da steknete radno iskustvo i referencu za buduću tražnju za poslom, a nekada zaista nećete moći sebi da priuštite da radite za džabe.

Nekada će vas navući na besplatan rad pričama o volontiranju. Postoji jasna razlika između ta 2 pojma i to sam razjasnila u tekstu “Šta je volontiranje i kako gradi vašu ličnost“.

Kako vreme protiče i vi budete sticali nova znanja, veštine i radna iskustva, doći ćete u poziciju da pregovarate o svojoj zaradi. Ukoliko radite u državnom sektoru moguće je da neće biti toliko prilike za zaradu koja u obzir uzima vaše rezultate, ali uvek možete da pređete u privatni sektor, ili da imate više poslova ako niste zadovoljni trenutnom platom. Da, zaista možete. Niko vam ne brani. Sve zavisi od vaših prioriteta i preferencija.

Nije sve ni u novcu. Osim novčanih beneficija kao što je plata i bolnusi, postoje i druge kao što su:

• socijalno i penziono osiguranje,
• dodatne plaćene edukacije i usavršavanja,
• teambuilding događaji.

Sve to doprinosi da vama na nekom radnom mestu bude dobro. Ukoliko budete imali priliku da dobijate i neke ovakve nematerijalne podsticaje, videćete koliko oni doprinose vašem radu.

Specijalizacija i uspostavljanje autoriteta

Nekoga ovaj korak možda i neće interesovati, ali opet neke možda i hoće i zato je on ovde predstavljen. Ukoliko biste želeli da budete autoritet u određenoj oblasti, da budete prepoznatljivi kao stručnjak i da ste upućeni u sva dešavanja u vašoj industriji, znate šta vam predstoji: povratak u školu! Master/specijalističke i doktorske, pa i postdoktorske studije su ono što vas čeka. Ali to nije sve!

Potrebno je i malo eksponiranja kako bi vas ljudi iz vaše branše upoznali. o tome sam više pisala u tekstu “Značaj ličnog brenda“.

Na kraju ovog teksta mogu samo iskreno da se nadam da će vas baš malo podstaći na razmišljanje. Davno je prošlo vreme kada su se apsolutno svi zapošljavali u državnim firmama po završetku fakulteta i tu ostajali do penzije. Današnje tržište rada od nas zahteva da preuzmemo inicijativu, ali i odgovornost za našu budućnost. Što pre postanete toga svesni to bolje.

Napomena: nisam stručnjak u oblasti ljudskih resursa, nisam psiholog, i nisam zaposlena u ogromnoj kompaniji s ogromnom platom. Ovo su iskustva stvarne osobe, sa stvarnim znanjem i stvarnim poslovima. Još nesto: ne smatram karijeru životnim prioritetom i nisam bolesno ambiciozna. Jednostavno, od nečega se mora i živeti.

Želela bih da sa mnom podelite svoja iskustva kada je reč o planiranju karijere, biranju zanimanja i zapošljavanju. Slobodno pišite u komentaru.

Svideo vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama, ili ga pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Ne zaboravite da se prijavite na moj mesečni newsletter, kako ne biste propustili nove tekstove na blogu. Hvala na čitanju.