Godinama već imam neki unutrašnji otpor da saznam nešto više o liku i delu Ivana Meštrovića (kao da je to uopšte važno), najviše izazvan tugom što je tvrđava na Avali srušena da bi se izgradio famozni mauzolej. Međutim, nisam mogla da poreknem da je reč o umetniku i da bi trebalo da se više upoznam sa njegovim ostvarenjima, ne bih li kasnije mogla bolje da sagledam i dotičnu građevinu na Avali. Iskoristila sam priliku da posetim Narodni muzej i obiđem izložbu “Ivan Meštrović” koja je trenutno aktuelna. Evo kakvi su moji utisci.
Uvodna napomena: Nemam nikakvu vrstu umetničkog obrazovanja niti sam kompetentna da pričam o tehnikama i kvalitetu. Sve što pročitate u nastavku je moje lično mišljenje i viđenje Meštrovićevih dela.
Ivan Meštrović i njegova dela
Ivan Meštrović je jugoslovenski vajar, skulptor i arhitekta, poreklom iz Hrvatske. Diplomirao je likovnu akademiju u Beču, i nastavio je da se usavršava. Radio je kao profesor na likovnim akademijama u Zagrebu, Sirakuzi i South Bend-u (SAD).
Tokom svog rada stvorio je veliki broj monumentalnih dela širom sveta. Stekao je takođe svetsku slavu i osnovani su čak i Muzeji Ivana Meštrovića koji danas čuvaju neka njegova dela.
Uprkos slavi koju je uživao, neki njegovi postupci izazivali su i negodovanje, pa čak i skandale. Njegovi postupci izahtevi su preispitivani i osuđivani od strane naroda, ali ipak prihvaćeni od strane naručilaca dotičnih dela.
Bilo kako bilo, iza njega su ostala dela od kojih su nama najpoznatija: “Pobednik” na Kalemegdanu i spomenik Neznanom junaku na Avali.
Izložba Ivan Meštrović u Narodnom muzeju 
Sfinga
Izložba “Ivan Meštrović” u Narodnom muzeju
Postavku u Narodnom muzeju koju sam pogledala čini 40 dela ovog umetnika, a tu su se našle skulpture rađene u gipsu, mermeru, bronzi i drvetu, ali i jedna maketa. Ono što je meni zapalo za oko je mnoštvo detalja koji se mogu videti na licima ljudi prikazanih skulpturama.
Moj lični favorit je maketa Vidovdanskog hrama, a od skulptura Marko Kraljević na Šarcu i Sfinga. Drugo navedeno delo je i zaštitni motiv materijala sa ove izložbe. Ova skulptura je izrađena 1933. godine po porudžbini kralja Aleksandra I Karađorđevića, u bronzi. Reč je zapravo o manjem prikaz one koja je bila deo Umetničkog pavljona Kraljevine Srbije na Međunarodnoj izložbi u Rimu 1911. godine.
Vidovdanski hram Ivana Meštrovića
Kao što sam već navela u prethodnom odeljku, najviše interesovanja kod mene izazvala je maketa Vidovdanskog hrama, čija izgradnja nikada nije realizovana. Ova monumentalna građevina trebalo je da bude grupni rezultat rada mnogih umetnika, tako što bi se na njemu radilo decenijama, a umetnici bi tu dolazili da daju svoj doprinos i da razvijaju talenat.
Ideja je ovo zapravo bude mauzolej a ne hram u verskom smislu reči, sa otvorenim hodnikom koji vodi do kupole u kojoj bi se nalazile skulpture junaka Kosovskog boja. Hram je trebalo da bude izgrađen na Gazimestanu, mestu održavanja Kosovskog boja.
Do realizacije nikada nije došlo, a maketa je naprasno izgubljena pa pronađena u nekam magacinu u njujorškoj luci. Odatle je dopremljena u Beograd, a zatim poklonjena Narodnom muzeju u Kruševcu 1971. godine, povodom godišnjice 6 vekova od osnivanja grada.
Maketa i je i dalje izložena na ovom mestu, sa povremenim pozajmicama institucijama u Beogradu. Maketu sam prvi put videla u Kruševcu, 2008. godine za vreme srednjoškolske eksurzije.
Više o Vidovdanskom hramu pronađite u tekstu Sudbina Meštrovićevog Vidovdanskog hrama
Moji utisci o izložbi “Ivan Meštrović”
Ovaj tekst će dobiti svoj pravi oblik i zaključak tek kada budem videla i spomenik Neznanom junaku na Avali, koji na žalost još uvek nisam obišla.
U svom ovom pogledu na Meštrovićevo delo ne mogu da budem objektivna: previše je velika slučajnost da su se zarad njegovih dela rušile neke važne građevine, kao što je srednjovekovni grad Žrnov na Avali i Njegoševa zavetna crkva (na Lovćenu, gde je sada Njegošev mauzolej).
Tek kada budem videla spomenik i pročitala knjigu koju sam kupila, moći ću da kažem da li mi se zapravo sviđaju ili ne sviđaju njegova dela. Svakako ne mogu poreći da su vanvremenska, i zbog toga toplo preporučujem da pogledate ovu izložbu.
Ukoliko ovaj tekst čitate nakon što je izložba zatvorena, ne brinite, još uvek ćete moći da pogledate neka Meštrovićeva dela u Narodnom muzeju, a maketu Vidovdanskog hrama u Kruševcu.
Kako se vama čini delo Ivana Meštrovića? Da li ste već posetili ovu izložbu? Pišite mi u komentaru.
Ostali tekstovi iz ovog serijala:
- Iskustvo više: Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu
- Iskustvo više: Poseta astronomskoj opservatoriji
- Iskustvo više: Botanička bašta Jevremovac
- Iskustvo više: Izložba posvećena Mihajlu Pupinu
Ako vam se ovaj tekst svideo podelite ga sa drugima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristi. Želite još ovakvih tekstova? Prijavite se na moj mesečni Newsletter i jednom mesečno ću vam slati nove tekstove u inbox. Hvala na čitanju.
Ovaj tekst je ažuriran od strane urednice u cilju osvežavanja, veće tačnosti i aktuelnosti teme.
Volim da putujem i da čitam knjige. Nekad i previše. Apsolventkinja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, digitalni marketar po zanimanju. Dobrodošli na moj mali blog.
Prelepo je zaista, žao mi je što nisam imala priliku da lično pogledam.
Author
Draga Marija, i dalje možete pogledati neke od skulptura u okviru redovnih postavki narodnog Muzeja, samo nisu sve na jednom mestu ovako izdvojene. Naravno, neke se i vraćaju u matične institiucije.
Hvala na čitanju i komentaru.