I nauka i uživanje: Budimpešta na sve načine

Na ovom putovanju i nisam odmakla daleko u inostranstvo, ali volim putovanja makar ona bila i do susedne države. Sa vama delim utiske iz glavnog grada komšijske nam Mađarske. U pitanju je naravno Budimpešta, a šta vam ja preporučujem da posetite, i šta se generalno ovde može videti čitajte u nastavku.

Istorija

Ova zemlja, pa i ovaj grad, prošli su kroz mnoga razdoblja – od dolaska plemena koje je osnovalo ovu državu, preko monarhije, zajedničke države sa Austrijom, do ponovne samostalnosti. O nekadašnjoj burnoj prošlosti ostale su da govore samo velika dela arhitekture kao što su zgrada parlamenta, kraljev dvorac, ribarski bastion i njima slični.

Iako bih želela da ih sve ovde prikažem, ovaj tekst ipak mora imati i neku odgovarajuću dužinu, pa sam za vas izabrala neke prizore građevina koje su na mene ostavile najjači utisak: Vajdahunjadi zamak i Ribarski bastion.

Vajdahunjad zamak (Vajdahunyad vára) je izgrađen 1896. godine kao deo čuvene Milenijumske proslave u Budimpešti (proslava 1 milenijuma od dolaska osnivača Mađarske sa karpatskog basena). Nalazi se peštanskoj strani grada. U ovom dvorcu nije zapravo živeo niko, već je on kreiran da predstavi različite stilove koji su vladali u Mađarskoj, ali i da predstavi nekoliko velikih dvoraca koji su bili u sastavu ove države (jedan od njih je i Hunjadi zamak u Transilvaniji, koja je nekada pripadala Mađarskoj).

Ribarski bastion (Halászbástya) predstavlja neki vid utvrđenja. Izgrađen je između 1895. i 1902. godine na budimskoj strani grada, u neogotičkom i neoromanskom stilu. Postoji predanje da je ime dobio po tome što je taj deo grada trebalo da brane ribari, ali na kraju do toga nije došlo. Ribarski bastion “krije” crkvu Mateja Korvina (Mateja I – kralja mađarske i Hrvatske od 1458. do 1490, iz kuće Hunjadi), stub posvećen stradalima od kuge, kao i statuu Stefana I (Ištvana I) od Mađarske.

Ako mene pitate, Ribarski bastion je jedna zaista impozantna građevina, i obavezno je posetite ako idete u Budimpeštu. Stvarno oduzima dah. Zato i fotografija ovog mesta predstavlja ovaj tekst.

Biologija

Nazovite me štreberom, ali ja volim nešto i da naučim kad putujem! Od ljudi koji su ranije bili u Budimpešti čula sam za Tropikarijum, i znala sam da ga obavezno moram posetiti. Toj odluci je doprinelo i to što sam putovala sa mamom, koja je nastavnica biologije. 🙂

Tropikarijum se nalazi u tržnom centru Campona, koji je od Budimpešte udaljen nekih 20-ak minuta. U njemu se nalaze i ribe, ali i druge životinje i neke biljke koje su karakteristične za tropske predele, i tropske kišne šume. Ulaznica je bila 2.100 forinti (nešto manje od 7 EUR) što smatram pristojnom cenom za ovakav doživljaj. Naravno, pod uslovom da vam se stalo da vidite ovako nešto. Kada uporedim sa akvarijumom koji sam posetila u Trstu, ovo je svakako veće i bolje opremljeno od onog.

Pročitajte putopis iz Trsta –> Dobrodošli u Trst, grad gde su talasi kao ratluk

Geografija

Malo edukacije! Budimpešta je nastala 1873. godine spajanjem 2 grada (Budima i Pešte) i 1 ostrva (Obude). Budim i Pešta su razdvojeni Dunavom, a Obuda je ostrvo u toj reci. Dunav protiče kroz Budimpeštu dužinom od 28km. Osim Obude, postoje još 2 ostrva: Margitino i Čepel ostrvo, od čega se ovo drugo samo delom nalazi u gradu.

Ovaj odeljak teksta sam započela pričom o Dunavu jer sam išla na krstarenje ovom rekom. Poneta iskustvom iz Pariza kada sam išla na krstarenje Senom, predosetila sam da će mi se ova aktivnost svideti. Nisam se pokajala.

Čim sam zakoračila na brod dočekala me je predivna atmosfera: čaša belog vina, mesto pored prozora i u pozadini je svirao “Na lepom plavom Dunavu“. Odmorila sam i telo i mozak, a iskustvo je bilo za pamćenje.

Pročitajte i putopis iz Pariza –> Putopis na moj način: Pariz – nastavak

Opšti utisci

Iako sam 2 dana samo provela u ovom gradu, ipak sam uspela da formiram neko mišljenje. Grad ima mnoštvo znamenitosti i građevinskih “velikana“, arhitektura je fascinantna, a mostovi su duša grada. Ipak, utisak kvare stanovnici koji su malo neprijateljski nastrojeni. Nije ni čudo što su Mađari narod za koji je dokazano da se najslabije asimiluje kada se odseli u inostranstvo. Nisam osetila dobrodošlicu u ovaj grad, kao što je bio slučaj sa Bečom prošle godine.

Što se tiče nekih tehničkih stvari: ovde je sve malo skuplje nego u drugim evropskim zemljama, valuta je mađarska forinta (1 forinta = oko 300 EUR), kafića ima malo, glavna šoping ulica je Vaci i engleski se ne priča baš rado. Meni lično se više sviđa budimska strana grada, a omiljeni most mi je Lančani most.

Neki tekstovi koji će vam se možda svideti:

• Kako da uštedite za putovanja
• Pakovanje bez muke: Vikend putovanje
• 3 stvari koje bih ponela na pusto ostrvo

Da li ste vi nekada putovali u Budimpeštu? Šta je na vas ostavilo utisak i da li vam se svideo grad? Pišite mi u komentaru!

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama, ili ga pošaljite nekome kome bi bio koristan. Prijavite se na moj newsletter kako ne biste propustili nove tekstove. Hvala na čitanju!