Blago izvan Banjaluke: Krupa na Vrbasu i etno selo Ljubačke doline

Koliko god da mi se svidela Banja Luka, ono što me je zaista oduševilo došlo je tek kada smo izašli iz grada. Naš treći dan u ovom gradu, a drugi u okviru II Međunarodne konferencije turizma Banja Luka 2019, proveli smo uživajući u prirodnim lepotama i razgledajući nasleđe stanovnika ovog kraja. Šta mi se toliko svidelo pročitajte u nastavku.

Krupa na Vrbasu

Ako volite prirodu, volećete i ovo mesto. U samom gradu Banjaluci videli smo reku Vrbas koja protiče pored tvrđave, ali Krupa – pritoka Vrbasa, tek je prava stvar! Ova reka pravi slapove i kaskade izvanredne lepote, a to sve možete videti u selu Krupa.

Krupa je od Banjaluke udaljena oko 25km. Selo, naizgled obično brdsko, krije tajnu od koje će vam zastati dan. Da biste prišli do ove atrakcije, potrebno je da prođete kroz manji šumski predeo, a lakše ćete naći pravi put ukoliko imate iskusnog vodiča. Kako se približavate slapovima, poznaćete ih po zvuku: šuštanje i žubor vode pravi je praznik za uši! Ovaj zvuk podsetio mene je na reku Godinu (Vrelo) u selu Perućac kod Bajine Bašte.

• 

• 

• 

Slapovi reke Krupe izgledaju divno, toliko divno da nećete moći da odvratite pogled. Pejzaš presecaju samo nekoliko vodenica, od kojih su sve funkcionalne i melju brašno dok vi stojite i gledate prirodnu lepotu Krupe. Brašno koje je ovde najzastupljenije je heljdino brašno, i možete ga ovde i kupiti kao “suvenir”.

Pre nego što smo došli u Krupu, dobili smo preporuku da probamo vruće uštipke sa kajmakom, pa smo to i uradili. Peku ih direktno u vodenicama, od sveže mlevenog heljdinog brašna. Ljubaznost domaćina je na nivou, na šta smo uglavnom i navikli u ovom kraju. Danijela sa bloga Deni putuje i ja podelile smo jednu porciju, koju smo pojele na brzinu sedeći na nekom kamenu. Nema bolje užine!

Ovde možete provesti neko vreme, na primer do sat vremena ili više ukoliko sednete na piće u nekom ugostiteljskom objektu baš kod reke. 

Važno je spomenuti i da smo na putu do Krupe na brzinu smo posetili manastir Sveti Ilija koji datira iz 1289. godine.

Etno selo – muzej “Ljubačke doline”

Naša druga destinacija bilo je etno selo “Ljubačke doline”. Ovaj muzej na otvorenom nalazi se u Ljubačevu, na oko 17km od Banjaluke. U njemu je predstavljen nekadašnji način življenja i stari zanati. Ljubačke doline generalno su prirodni fenomen i obuhvataju prirodna udubljena u zemlji dubine i prečnika i do nekoliko stotina metara. Doline kao ove nisu zabeležene nigde u Evropi.

Da se vratim na etno selo “Ljubačke doline”. Ovaj muzej je nastao u želji jednog čoveka – Nedeljka Brankovića (vlasnika) da prikaže način života i zanate koji su se nekada radili. (Izvor: Etno muzej “Ljubačke doline”)

Za razliku od drugih etno sela, svi prikazi zanata su funkcionalni. Ovde se mogu videti rekonstruisana kovačka, stolarska, bačvarska radionica, dućan i drugo. Svi objekti i predmeti su autentični i preneseni sa različitih lokacija.

• 

• 

• 

Ovo mesto je interesantno za sve zainteresovane da vide kako se nekada živelo i radilo, a pogodno je i za porodičnu posetu. Postoji i restoran gde se možete okrepiti i spremiti za nastavak puta.

Pročitajte i prethodni deo putopisa iz Banjaluke: Banja Luka – sinonim za gostoprimstvo

Zmijanjski vez

Još od dolaska u Banjaluku i gledanja materijala za konferenciju, postoji jedna stvar koja je privukla moju pažnju – Zmijanski vez. Ovaj ručni rad specifičnog izleda toliko me je opčinio, da sam odlučila da ga čak i kuči ponesem kao suvenir. Takođe, to je ono što možete videti kao simbol preko naslovne fotografije tekstova iz ove serije.

Zmijanje je oblast u području planine Manjače, odnosno uže područje nekadašnje nahije Zmijanje. Ovoj oblasti danas pripadaju opštine Banja Luka i Ribnik, a postoje posebnja naselja Gornjeg Zmijanja i Donjeg Zmijanja.

Zmijanjski vez je posebna vrsta (tehnika) veza koju primenjuju žene iz Zmijanja. Ornamentalnog je oblika i izrađuje se uvek u tamnoplavoj boji. Koristio se za ukrašavanje odeće i domaćinstva. Prenosi se sa kolena na koleno i uvršten je na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ornament je među najpoznatijim zove se “Rodni krst sa Zmijanja”.

Više o ovoj tehnici veza pogledajte u prilogu:

Nadam se da vam se svideo još jedan tekst u kojem sam prikazala šta Balkan još ima da ponudi. Opet ponavljam da je bolje upoznavanje Ex Yu zemalja bila jedna od mojih odluka za prethodnu i ovu godinu, kada je reč o putovanjima. Na mojoj “to travel” listi ima još dosta lokacija koje želim da posetim, a čak nekoliko od njih je u Bosni i Hercegovini. Ali idemo redom, jedno po jedno.

Da li ste nekada bili u Banjaluci turistički? Jesu li vam bile poznate ove atrakcije? Pišite u komentaru!

Još lokalnih putopisa:

• Smederevo – prestonica na Dunavu
• Obedska bara – dar prirode Sremu
• Ljubljana, zelena prestonica Evrope

Svideo vam se ovaj mali putopis? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama ili pošaljite nekome kome mislite da će biti od koristim. Biće još ovakvih tekstova! Prijavite se na moj mesečni Newsletter kako ne biste propustili nijednu novu priču. Hvala na čitanju.